Ко мути воду у Србији

Мрља која се појавила на реци Моравици код Ивањице није открила само где је завршило 70 тона мазута већ је и скренула пажњу јавности на још један еколошки проблем – на загађење река и језера у Србији. За разлику од катастрофалног стања кад је реч о одлагању отпада, на које је указала прошлонедељна ватра на депонији у Пријепољу, ситуација с површинским водама у нашој земљи није толико лоша. Али места за забринутост ипак има, јер квалитет ових вода није на задовољавајућем нивоу.

А то показују подаци Агенције за заштиту животне средине, према којима добар еколошки статус, један од критеријума за мерење квалитета, има само сeдам одсто узорака који су испитивани, док ниједан није понео оцену „одличан”. Ситуација у ЕУ, и то само у односу на земље с којима можемо да се поредимо, попут Бугарске, Румуније, Словачке, показује величину нашег проблема. Наиме, половина тамошњих површинских вода добила је највише оцене. Али према другом критеријуму, хемијском квалитету, наше воде су много ближе бриселском царству – 80 одсто испитиваних вода у Србији имало је добар хемијски састав и према томе је близу просека земаља ЕУ.

Географски гледано, најгора је ситуација с водама у Војводини. Према Индексу квалитета вода у Србији, од свих водотокова који имају лош или веома лош квалитет, чак 83 одсто се налази на самом северу наше земље. У Војводини је и најзагађенији водоток, и то не само у Србији већ и у Европи. Реч је о Великом бачком каналу, који се због 400.000 кубних метара контаминираног муља сматра „црном еколошком тачком”. Ову „титулу” му је још 2008. дало Министарство заштите животне средине, али деценију касније, с решавањем овог проблема није се стигло ни до пола.

Ко мути воде у рекама и језерима у Србији? Најкраћи одговор на ово питање је – неуређен систем. Ситуација у којој је могуће да ничу дивље депоније, да оне општинске, подигнуте поред саме реке, раде, иако места за ново смеће одавно нема, да фабрике испуштају отпадне воде, а да пре тога нису обавиле неопходни третман...

У „Водама Србије” за „Политику” кажу да су фактори који утичу на квалитет вода још и неодговарајуће пречишћавање комуналних отпадних вода, али истичу да су кривци и пољопривреда, рударске активности, као и различите врсте хидроморфолошких притисака. Како кажу, у току је израда анализе која треба да покаже како људске активности утичу на квалитет површинских и подземних вода, па ће спрам тога бити одређене и адекватне мере за решење овог еколошког проблема.

Један од приоритета у овој области свакако је унапређење система за контролу загађења површинских вода. Како стручњаци сматрају, и те како би помогла израда регистра загађивача, оштрија контрола индустријског загађења вода, повећано изрицање казни за еколошки немар, али и повећање броја мерних станица и индикатора који се прате.

Смањење загађења вода може се постићи, сматрају у „Водама Србије”, и подизањем капацитета у надлежним институцијама, оснаживањем инспекцијских служби, инвестицијама...

– Поред надлежних институција, подизање свести свих грађана о важности и значају доброг квалитета и успешног управљања водама неопходно је како би се наши заједнички циљеви остварили – додају у овој установи.

Иако смо навикли да је за решење еколошких проблема углавном потребно и да држава издвоји огроман новац, који по правилу нема, кад је реч о водама то није случај. Финансијски терет овде ће пасти пре свега на оне који загађују.