Личности које су озелениле Београд

Последњих месеци на београдским трговима и улицама одвијају се интензивни радови. Можда је ово прави тренутак да се подсетимо оних који су радили на озелењавању главног града. Велике заслуге за садњу дрвећа у престоници имао је Атанасије Николић (1803–1882), инжењер и професор Лицеја. Он је успоставио Топчидерски парк и расадник, као и Кошутњак. Теразије је оплеменио стаблима кестена, а Улицу кнеза Милоша дрворедом јабланова. Топчидерски друм оивичио је тополама.

Да Београд буде зеленији припомогао је Емилијан Јосимовић, урбаниста који је наш град претворио од оријенталне касабе у европску варош која је била смештена у шанцу и ограђена палисадама. Јосимовић је 1867. године пробијањем Кнез Михаилове улице до Теразија повезао унутрашње насеље са спољашњим. Залагао се за повећање површина са зеленилом, које је сматрао „ваздушним резервоарима”. Његов предлог је био да се Калемегдан претвори у „дивотни парк”, а Велика пијаца, која је била испред Капетан Мишиног здања, измести и на њеном месту формира парк. Обе замисли су остварене, на радост Београђана. Сада је у оптицају идеја да парк са Студентског трга нестане. Каква нестручност.

Измештањем гробља са Ташмајдана, 1886. године, у Рузвелтову улицу (која се некада звала Гетеова и Гробљанска), добијен је велики парк уз Цркву Светог Марка. На месту данашњег Вуковог споменика било је тркалиште, које је око 1907. године добило форму парка. Данашњи изглед парк је добио 1928. године, по нацртима пројектанта Саве Николића. Од 1937. године овај простор краси споменик Вуку Караџићу, чији је аутор Ђорђе Јовановић. Одскора, ту су и споменици Пушкину и Ћирилу и Методију.

На нама је да наставимо традицију озелењавања Београда.

Светлана Брновић Митић,
историчар уметности, Београд