Подсетник на заборављени београдски двор

Између данашњег Председништва и Скупштине града Београда све до 1904. налазило се здање познато као Стари конак, које је око 1840. као своју породичну кућу подигао уставобранитељ Стојан Симић. Кнез Александар Карађорђевић ову зграду 1845. учинио је владарским резиденцијалним објектом и ту намену она је задржала и под владарима из династије Обреновић, све до династичког преврата у Србији. Занимљивог историјата овог здања и његове судбине подсетићемо се на изложби „Стари конак: заборављени београдски двор”, која се сутра увече, у 19 сати, отвара у Музеју примењене уметности.

Све до 25. септембра, у оквиру заједничког пројекта овог музеја и Музеја града Београда и по замисли ауторског тима који чине Јелена Пераћ, Владимир Томић и Дејан Вукелић, пред посетиоцима ће се налазити фотографије дворског ентеријера и употребно-декоративних предмета (чувају се у Музеја примењене уметности, Музеју града Београда и Завичајном одељењу Библиотеке града Београда), као и сами оригинални предмети који су се налазили у том здању. Будући да је Стари конак порушен поменуте 1904, а да је највећи део предмета након тога отуђен путем аукцијских продаја, 64 фотографије с краја 19. и почетка 20. века, чији су аутори Милан Јовановић и Љубиша Ђонић, представљају једини визуелни траг о изгледу и садржају ове куће и, уједно, највалидније сведочанство његове присутности. Делови салона краља Александра Обреновића, који се чувају у манастиру Враћевшници, а који се овом приликом ексклузивно представљају престоничкој публици, и сребрна жардинијера краља Милана, из колекције Историјског музеја Србије, посебна су изложбена посластица.

Куриозитет представљају и два предмета која упућују на трагичну завршницу последњег владарског пара из династије Обреновић, а која се одиграла у овом здању – кључ од просторије у којој су се крили, а из колекције Историјског музеја Србије, и завеса с траговима крви краља Александра и краљице Драге, из колекције Музеја рудничко-таковског краја.