Дипломски испит под паљбом

Пасуљанске ливаде – Снажна бука мотора одјекивала је шумом док су се три тенка М-84 у пуној брзини пробијала земљаним путем, стварајући облак прашине иза себе. По изласку на пропланак, посаде су ова тешка оклопна оруђа развиле у борбени поредак. Тенкови, сада у линији један поред другог, отворили су паљбу из покрета непогрешиво погађајући мете.

Ово је само део програма вежбе „Дипломац 2008” коју ће студенти Војне академије извести сутра пред државним врхом на полигону „Пасуљанске ливаде”, у планинама источно од Ћуприје. Осим студената који завршавају школовање и ускоро постају официри, на вежби ће учествовати слушаоци школа резервних официра и јединице Војске Србије. Војни медицинари из тима ВМА развиће пољску болницу са операционим салама, док ће се на „пункту УН” увежбавати задаци у мировним мисијама. Редакцији „Политике” омогућено је да прати припреме за вежбу на којој ће ове године, у знатној мери, учествовати и ваздухопловство.

„Студенти се на овом полигону у пракси обучавају за дужности које ће ускоро преузети у јединицама ВС, од управљања ватром, преко разних борбених радњи, до интегрисаног дејства пешадије, оклопно-механизованих јединица и ваздухопловства”, каже генерал-мајор Видосав Ковачевић, начелник Војне академије.

(/slika2)На централном делу полигона, док по мање од километар удаљеним метама падају гранате испаљене из топова калибра 130 мм удаљених 11 километара југозападно од ових циљева, студенти изводе гађање из пешадијског наоружања. Међу њима је и Ђорђе Симић (1986) из Крушевца који гађа далекометном снајперском пушком „црна стрела” калибра 12,7 мм.

„На терену смо од 12. маја. Сваког дана имамо бојно гађање попут овог, сви пролазимо кроз обуку за инструкторе гађања”, објашњава Симић обучен у „џили”, специјалну маскирну одећу за снајперисте.

Недалеко од њега дејствује одељење аутоматских бацача граната, чију послугу такође чине студенти. Наставник пешадијског наоружања потпуковник Митхад Крлуч, који оштром командом реагује на ретке погрешне поступке студената, каже да је БГА М-93 моћно оруђе које гранатама калибра 30 мм засипа циљеве и на даљинама до 1.700 метара. Послугу БГА чине нишанџија, помоћник и доносилац муниције.

(/slika3)Вод минобацача 120 мм увежбава тему „подршка снага у нападу”. Студенти, по команди, подешавају нишанске справе гласно понављајући наређене параметре гађања. Минобацачи испаљују право увис мине којима због „убацне” путање треба 48 секунди да би, под оштрим углом, пале по циљевима удаљеним 1.850 метара. Како кажу искусни официри, ако у стварној ситуацији они по којима се дејствује чују звиждук понируће мине, не треба да брину јер ће пасти довољно далеко. Али ако чују „усисивач”, како артиљерци називају препознатљив звук, то је јасан знак за опасност јер мина пада право на оне који га чују.

„Искуство савремених ратова говори да минобацачи, једноставно и лако преносиво оруђе, и даље имају важну улогу посебно у дејствима у урбаним срединама”, објашњава пуковник Горан Филиповић, шеф Одсека артиљерије Војне академије.

Иако студенткиње неће учествовати на сутрашњој вежби, на полигону смо затекли Невену Јовановић из Беле Цркве и Дијану Богићевић из Врњачке Бање које су гађале ручним бацачима М-80 калибра 64 мм, популарним „зољама”. Наиме, све студенткиње су на првој години студија и пролазе кроз обуку у руковању личним наоружањем укључујући и поменуте бацаче за једнократну употребу, док су њихове колеге са четврте године гађале сложенијим ракетним бацачима М-79 калибра 90 мм.