Diplomski ispit pod paljbom

Pasuljanske livade – Snažna buka motora odjekivala je šumom dok su se tri tenka M-84 u punoj brzini probijala zemljanim putem, stvarajući oblak prašine iza sebe. Po izlasku na proplanak, posade su ova teška oklopna oruđa razvile u borbeni poredak. Tenkovi, sada u liniji jedan pored drugog, otvorili su paljbu iz pokreta nepogrešivo pogađajući mete.

Ovo je samo deo programa vežbe „Diplomac 2008” koju će studenti Vojne akademije izvesti sutra pred državnim vrhom na poligonu „Pasuljanske livade”, u planinama istočno od Ćuprije. Osim studenata koji završavaju školovanje i uskoro postaju oficiri, na vežbi će učestvovati slušaoci škola rezervnih oficira i jedinice Vojske Srbije. Vojni medicinari iz tima VMA razviće poljsku bolnicu sa operacionim salama, dok će se na „punktu UN” uvežbavati zadaci u mirovnim misijama. Redakciji „Politike” omogućeno je da prati pripreme za vežbu na kojoj će ove godine, u znatnoj meri, učestvovati i vazduhoplovstvo.

„Studenti se na ovom poligonu u praksi obučavaju za dužnosti koje će uskoro preuzeti u jedinicama VS, od upravljanja vatrom, preko raznih borbenih radnji, do integrisanog dejstva pešadije, oklopno-mehanizovanih jedinica i vazduhoplovstva”, kaže general-major Vidosav Kovačević, načelnik Vojne akademije.

(/slika2)Na centralnom delu poligona, dok po manje od kilometar udaljenim metama padaju granate ispaljene iz topova kalibra 130 mm udaljenih 11 kilometara jugozapadno od ovih ciljeva, studenti izvode gađanje iz pešadijskog naoružanja. Među njima je i Đorđe Simić (1986) iz Kruševca koji gađa dalekometnom snajperskom puškom „crna strela” kalibra 12,7 mm.

„Na terenu smo od 12. maja. Svakog dana imamo bojno gađanje poput ovog, svi prolazimo kroz obuku za instruktore gađanja”, objašnjava Simić obučen u „džili”, specijalnu maskirnu odeću za snajperiste.

Nedaleko od njega dejstvuje odeljenje automatskih bacača granata, čiju poslugu takođe čine studenti. Nastavnik pešadijskog naoružanja potpukovnik Mithad Krluč, koji oštrom komandom reaguje na retke pogrešne postupke studenata, kaže da je BGA M-93 moćno oruđe koje granatama kalibra 30 mm zasipa ciljeve i na daljinama do 1.700 metara. Poslugu BGA čine nišandžija, pomoćnik i donosilac municije.

(/slika3)Vod minobacača 120 mm uvežbava temu „podrška snaga u napadu”. Studenti, po komandi, podešavaju nišanske sprave glasno ponavljajući naređene parametre gađanja. Minobacači ispaljuju pravo uvis mine kojima zbog „ubacne” putanje treba 48 sekundi da bi, pod oštrim uglom, pale po ciljevima udaljenim 1.850 metara. Kako kažu iskusni oficiri, ako u stvarnoj situaciji oni po kojima se dejstvuje čuju zvižduk poniruće mine, ne treba da brinu jer će pasti dovoljno daleko. Ali ako čuju „usisivač”, kako artiljerci nazivaju prepoznatljiv zvuk, to je jasan znak za opasnost jer mina pada pravo na one koji ga čuju.

„Iskustvo savremenih ratova govori da minobacači, jednostavno i lako prenosivo oruđe, i dalje imaju važnu ulogu posebno u dejstvima u urbanim sredinama”, objašnjava pukovnik Goran Filipović, šef Odseka artiljerije Vojne akademije.

Iako studentkinje neće učestvovati na sutrašnjoj vežbi, na poligonu smo zatekli Nevenu Jovanović iz Bele Crkve i Dijanu Bogićević iz Vrnjačke Banje koje su gađale ručnim bacačima M-80 kalibra 64 mm, popularnim „zoljama”. Naime, sve studentkinje su na prvoj godini studija i prolaze kroz obuku u rukovanju ličnim naoružanjem uključujući i pomenute bacače za jednokratnu upotrebu, dok su njihove kolege sa četvrte godine gađale složenijim raketnim bacačima M-79 kalibra 90 mm.