Престоница и даље у преговорима

Када су се четири дана после избора, 15. маја, функционери београдских одбора Српске радикалне странке, Демократске странке Србије, Социјалистичке партије Србије и Партије уједињених пензионера Србије појавили заједно пред новинарима и објавили да су постигли договор о принципима коалиције за главни град изгледало је да је тиме решено и питање састава нове републичке владе. Међутим, док су јуче у ресторану „Калемегданска тераса” потписивали коалициони споразум (после неколико одлагања) о формирању власти у престоници, договор радикала, народњака и социјалиста о коалицији на републичком нивоу деловао је мање извесно него пре две недеље. Делом због тога што у протекле две недеље, од када је постигнута сагласност и о пет принципа за формирање национално одговорне Владе Србије, није било видљивих помака у преговорима СРС-а и коалиција ДСС–Нова Србија и СПС–ПУПС–Јединствена Србија, а сигурно делом и због тога што се у међувремену Демократска странка активније укључила у битку за придобијање коалиције окупљене око социјалиста.

Из редова коалиције СПС–ПУПС–ЈС, која је неизбежан фактор у формирању власти и на републичком нивоу и у великом броју градова и општина, све време стижу прилично неодређене изјаве о томе коме ће се приволети, а аналитичари све чешће помињу и могућност нових избора.

И у радикалско-народњачкој и у ДС-овој групацији странака залажу се за успостављање исте власти „по вертикали” где год је то могуће, а нарочито у Београду (функција градоначелника Београда се сматра трећом по снази у држави). У СРС-у и у ДСС–НС, наравно, рачунају да ће се београдска коалиција „пресликати” на републичку (незваничне информације из ових странака говоре да је озваничење градске коалиције заправо знак да је сигуран договор и за републичку власт), док из ДС-а и Г17 плус поручују да су далеко од предаје и препуштања Београда радикалима и народњацима. Чини се да заиста још није све решено. Социјалисти, наиме, све гласније саопштавају да није неопходно да власт на локалном и републичком нивоу буде у истом саставу (а у позицији су да постављају услове), док, опет, ДС и Г17 плус истичу да власт у Београду и у Србији мора да иде „у пакету”, те да ни јучерашњи потписи не морају ништа да значе.

Потпредседник ДС-а Бојан Пајтић оценио је прексиноћ за Б92 да је за ту странку неопходно да се сарадња са коалицијом око СПС-а односи на све нивое власти, како на централну и покрајинску, тако и на Београд. „За нас, Београд јесте део ’пакета’. Није нам свеједно каква коалиција ће постојати у Београду, напротив. Ко је градоначелник Београда јесте и међународно политичко питање, дакле, није само питање канализације и водовода”, казао је Пајтић, потврђујући да је „градоначелник, суштински, трећи човек у држави”.

А потпредседник СПС-а Душан Бајатовић у истој емисији је устврдио да одлука о локалним коалицијама неће утицати на став те странке о формирању владе Србије. Други потпредседник социјалиста Милутин Мркоњић је у интервјуу за јучерашње „Вечерње новости” то практично потврдио: „Било би добро да власт буде иста по вертикали, али договор у Београду не значи да смо ДС-у дефинитивно залупили врата. Не видим зашто би то била некаква препрека за републички ниво”.

Око Београда ће, сигурно је, још да се бију битке. Мркоњић јесте рекао да је споразум за Београд, што се њега тиче, „зацементиран”, али очигледно је да ће и те како морати да преиспита ту позицију ако жели да његова странка формира републичку владу са листом За европску Србију. Члан председништва Г17 плус Сузана Грубјешић поновила је јуче (уз оцену да се „власт у Београду не формира у кафани”) да та странка искључује могућност формирања владе са странкама око СПС-а све док је на снази њихов споразум о формирању власти у Београду са СРС-ом и коалицијом ДСС–НС. Нешто раније јуче је рекла да потписивање овог коалиционог споразума значи „куповину времена и тврђење пазара”. А портпарол ДС-а Јелена Триван истакла је да нису исцрпљене све могућности да Београђани добију напредну владу проевропске оријентације и да ће у наредним данима имати одговор и на то питање. Она је оценила да ће коалиција народњака, радикала и социјалиста, као и свака друга, доказати да има већину када довољним бројем мандата у Скупштини града то и потврди. „У том смислу треба посматрати и будуће преговоре који ће се водити на нивоу републике и на нивоу Војводине, а који ће дати одговор на то да ли ће читава Србија, на свим нивоима, добити проевропску владу – владу социјалне правде”, рекла је Триван за Танјуг.

Пре неколико дана наговештен је још један начин на који би коалиција За европску Србију могла да обезбеди учешће у републичкој власти и ако социјалисти не одступе од закључене коалиције у Београду, а Сузана Грубјешић га је јуче и јавно саопштила. „Социјалисти нису најважнији, јер скупштинска већина може да се направи и без дела њихове коалиције”, рекла је она за Б92, указујући да нема јединства унутар коалиције коју окупља СПС, јер ЈС Драгана Марковића Палме и ПУПС Јована Кркобабића имају другачије ставове о кључном питању – Споразуму о стабилизацији и придруживању са ЕУ и свесни су да већину свог програма – социјалну правду, бригу за раднике и пензионере неће моћи да остваре са народњацима и радикалима.

Она је потврдила да листа За европску Србију води неформалне разговоре са социјалистима и изразила уверење да ће наредних дана почети и званични разговори. Грубјешићева сматра, како преноси Танјуг, да ти преговори „не могу да теку унедоглед”, да је „неодрживо да се преговара три месеца” и да се то питање развлачи до септембра, оцењујући да ни нови избори нису искључени. Без ПУПС-а и ЈС, којима припада осам мандата, радикали, народњаци и социјалисти немају већину у парламенту. Коалицију СПС–ПУПС–ЈС, међутим, на окупу држи коалициони споразум који им налаже да буду у истој постизборној коалицији (Мркоњић чак и „гарантује” да ће Палма и Кркобабић до краја остати са социјалистима, а Палма је јуче на питање да ли се повлачи из преговора о влади из своје коалиције, како је пренео Танјуг, одговорио негативно). Ипак, иако коалициони споразуми обично имају облик уговора, њихова форма је, како су оценили аналитичари за агенцију Танјуг, „квазиправна”, тако да је поштовање потписаног питање морала и воље политичког актера, а не ствар поштовања закона.