И најгори злочинац има право на одбрану

Постоје многобројни докази, као и признање осумњиченог Давора П. (35) из Јабуковца код Неготина да је почетком месеца у овом селу извршио четвороструко убиство, па ипак његова кривица тек треба да буде доказана. Адвокат који је осумњиченом додељен по службеној дужности мораће, сходно струци и етици, Давора П. да брани професионално, остављајући по страни емоције и емпатију. На исти начин, браниоци ће морати да заступају и „брачни пар из пакла” – Милеву Мартинов и Ненада Петровића који су оптужени да су зверски мучили девојку Јелену В., као и мајку која је прошле недеље оставила тек рођену бебу у контејнеру и Сафета С. ухапшеног у четвртак под сумњом да је задавио невенчану супругу Виолету Н., мајку седморо деце.

Како кажу „Политикини” саговорници који су заступали окривљене за најтежа кривична дела – адвокат брани човека, а не дело које је починио.

Београдског адвоката, а сада председника Адвокатске коморе Србије, Виктора Гостиљца мало ко је разумео и подржао када је 2015. године прихватио да пред судом заступа Драгана Ђурића, оптуженог за убиство петнаестогодишње Тијане Јурић. Пре њега, многи браниоци су то одбили.

Та одбрана била је и остала у домену права и закона, од почетка до краја поступка и то је оно што је важно. Њено тежиште било је на правној квалификацији овог кривичног дела, али то ја сада неко друго питање. Одијум јавности је, оправдано, био огроман али сами учесници кривичног поступка показали су велику одговорност, а оштећени и велику снагу, да се то суђење одвија без сметњи. У сваком случају, добро је што је тај предмет попалио аларме у нашем друштву и што је довео до обезбеђивања правовремене реакције у таквим случајевима. Наравно, злочин је стари сапутник човечанства и увек ће се дешавати да се поклопе, учинилац, жртва и зао час – наводи Гостиљац за „Политику”.

Коментаришући схватање јавности да адвокати бране кривично дело, а не човека који га је починио, наш саговорник каже да је то, свакако, лаичка перцепција, која јасно говори о непознавању суштине адвокатске професије и улоге браниоца у кривичном поступку.

– Увек се нађем затечен оваквом логиком која посленике једне хумане и часне професије поистовећује са извршиоцем кривичног дела, и још верује у то. Јер, како се може и помислити да адвокат, човек од закона, оправдава злочин и ставља се у његову раван? Адвокатура, када је чиста, она је узвишена. Када брани невиног, она је то сигурно, а када брани кривца, још и више. Реч је о одбрани закона и Устава, који окривљеном гарантују одређена права и која су брана од самовоље државе. Та права, и адвокат који их брани, су једино што грађанину који је починио кривично дело (или није), преостаје – наглашава Гостиљац.

У кривичним предметима, објашњава, не сматрају се оправданим разлозима за одбијање одбране личне особине окривљеног, врста кривичног дела и висина запрећене казне, начин одбране окривљеног, гнев који је кривично дело изазвало у јавности и понашање оштећених. Разлози због којих адвокат треба или је дужан да одбије одбрану односе се на разне околности: ако га је препоручила супротна странка, ако је као судија или тужилац поступао у том предмету, ако је захтев клијента у очигледној супротности са позитивним прописима, ако нема довољно знања и искуства из конкретне правне области и томе слично.

Иако је правило да адвокат не сме да ускрати одбрану, на новинским ступцима остало је забележено да већина бранилаца није желела да пружи своју професионалну помоћ Ани Филиповић и Малиши Јевтовићу, мајци и очуху трогодишње Катарине Јанковић над којом су се родитељи иживљавали до смрти. Чињеница да се Јевтовић сексуално и физички иживљавао над беспомоћном девојчицом, док је њена мајка све то гледала, била је оно што је одбијало адвокате.

Према наводима појединих медија, неколико адвоката одбило је крајем маја ове године да заступа Горана Јанковића из Новог Сада, оптуженог за убиство супруге Мирјане (32) и њених родитеља Бранислава (57) и Наде (57) Пајић. Један познати кривичар, кога је породица покушала да ангажује, одустао је да пружи Јанковићу адвокатску помоћ када је у току разговора са њим уочио његово хладнокрвно и опуштено понашање, без трунке кајања. Зато је осумњиченом за троструко убиство додељен адвокат по службеној дужности.

Београдски адвокат Горан Пајић, који заступа Обрена Зиројевића, оптуженог да је у јануару 2015. године у свом стану у београдском насељу Миријево најпре убио Драга Машуловића, а затим искасапио његове удове, каже да адвокат, као и сваки други професионалац, мора да се дистанцира од случаја у којем поступа.

– Замислите да лекар сваки пут када оперише пацијента или он премине због болести која није могла да буде излечена, то „одболује”, односно дозволи да га савладају емоције. Ниједан доктор неће оставити на операционом столу пацијента иако зна да је он криминалац. Тако је и са адвокатима који у свом професионалном раду треба да искључе емпатију и емоције. Они морају да се изборе да осумњиченом не буду ускраћена права на закониту одбрану, која су му загарантована Уставом и законом. За све важи претпоставка невиности, правило да нико није крив док не буде правоснажно осуђен. Свако има право на одбрану и да се поступак против њега води по закону. Адвокати не правдају дело које је осумњичени починио, него дају све од себе да се против окривљеног докази прикупљају у складу са законом, а потом и да се на исти начин против њега води поступак – наводи Пајић.

Као професионалац, како каже, прихвата чињеницу и да ће убица његовог доброг пријатеља и колеге Драгослава Огњановића имати право на одбрану и да ће га неко од његових колега заступати професионално.

– Јавно смо рекли да ће, уколико буде откривен, Мишин убица имати одбрану која ће бити квалитетна и да се неће разликовати он оне која се пружа другим осумњиченима – закључује Пајић.