Дипломатија оптерећена прошлошћу

Сукоб мишљења шефова дипломатија Србије и Хрватске на министарској конференцији Јадранско-јонске иницијативе у Загребу поново је у први план изнео различита тумачења историјских прилика с краја прошлог века, док су конкретни проблеми као и теме које повезују две државе пали у други план.

Према речима Горана Свилановића, функционера Пакта за стабилност југоисточне Европе и бившег шефа дипломатије СР Југославије, проћи ће још много година док две државе дођу до заједничке оцене рата у току деведесетих година. Он додаје да таква ситуација није усамљен случај у дипломатским односима земаља.

– Најчешће земље у таквим ситуацијама своју дипломатску комуникацију усмеравају на теме које их зближавају. Међутим, наше односе са Хрватском и Босном и Херцеговином, као и земљама које су признале Косово, још дуго ће оптерећивати ове теме. Паметне дипломатије мање истичу оно што их раздваја од суседа а у први план стављају оно што их зближава, као и оне проблеме које могу да реше – објашњава Свилановић и додаје да међусобни неспоразуми нису због чињеница већ око контекста у којима су се дешавали ратови.

Два суседа и даље имају различита „читања” минулог рата, тако да је из српске перспективе то био грађански, а из хрватске перспективе агресорски рат. И хрватска тужба против Србије за геноцид, поднета Међународном суду правде у Хагу, отежава међусобне односе иначе оптерећеним начином распада СФРЈ.

О питањима будућности, као што је придруживање Европској унији, Срби и Хрвати су апсолутно сагласни, али историја увек искрсава као камен спотицања.

Према речима Бранке Прпе, директорке Историјског архива Београда, која се бавила српско-хрватским односима, неопходно је да на обема странама постоји политичка воља за успостављање добросуседских односа. Она, ипак, додаје да се српске и хрватске политичке елите више баве терминима а не „обичним људима” који су их делегирали ради решавања конкретних проблема.

– Виђења историјских догађаја нису непремостив проблем међу две државе и то уопште није битно за успостављање добросуседских односа. Битна је политичка воља да се реше конкретни проблеми људи, уколико обе државе желе да буду део европске културе и то у хуманистичком делу о поштовању људских права. То је за мене суштина, а не политичке размирице, попут ове на конференцији Јадранско-јонске иницијативе, које нам политичари са обе стране пласирају као шарене балоне у које ми гледамо занемарујући бит – каже Прпа и додаје да би политичарима требало поручити да „бирају изразе које хоће, али да реше проблеме”.

Док историчарка Бранка Прпа истиче повратак избеглица и статус Срба у Хрватској као теме о којима српске и хрватске дипломате недовољно расправљају, Горан Свилановић сматра да то није превелики проблем. Он указује на чињеницу да су Срби у Хрватској призната национална мањина, и за разлику од Срба у другим суседним земљама једини и политички релевантни.

– Једино у Хрватској су Срби релевантна политичка мањина, која учествује у власти, за разлику од, на пример, Црне Горе – каже Свилановић.

Бивши шеф дипломатије признаје да су власти после 2000. године пропустиле прилику да објасне грађанима Србије детаље о злочинима који су почињени и у Хрватској и у Босни и Херцеговини и на Косову, без обзира на то ко су биле жртве. Према његовим речима, Милошевићев режим, не само што је сакривао истину о злочинима које су починили Срби, већ и о злочинима у којима су Срби жртве.

Весна Тершелич, директорка загребачког Центра за суочавање са прошлошћу „Документа”, ипак, сматра да би власти у Београду и у Загребу морале да испоље више интереса за утврђивање чињеница, будући да је јасно и очекивано да ће имати различиту интерпретацију догађаја. Осим тога, према њеним речима, остаје питање преузимања одговорности, као и обештећења жртава.

Тершеличева додаје да, без обзира на све, јавност у Хрватској је веома заинтересована за догађања у Србији, али и обрнуто, при чему постоји и својеврсна компетиција за лидерску позицију у региону.

Иако хрватско-српске односе оптерећују многи проблеми, после 12 година ипак су економско-трговински односи поприлично развијени, постигнут је социјални споразум око исплата пензија, културна размена је веома жива, а склопљени су и поједини политички споразуми. Без обзира на скорашњи дипломатски вербални сукоб, чини се да о међусобним дипломатским односима доста говори снажна подршка Србије када се Хрватска кандидовала и касније изабрана за несталног члана Савета безбедности Уједињених нација.