Diplomatija opterećena prošlošću

Sukob mišljenja šefova diplomatija Srbije i Hrvatske na ministarskoj konferenciji Jadransko-jonske inicijative u Zagrebu ponovo je u prvi plan izneo različita tumačenja istorijskih prilika s kraja prošlog veka, dok su konkretni problemi kao i teme koje povezuju dve države pali u drugi plan.

Prema rečima Gorana Svilanovića, funkcionera Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope i bivšeg šefa diplomatije SR Jugoslavije, proći će još mnogo godina dok dve države dođu do zajedničke ocene rata u toku devedesetih godina. On dodaje da takva situacija nije usamljen slučaj u diplomatskim odnosima zemalja.

– Najčešće zemlje u takvim situacijama svoju diplomatsku komunikaciju usmeravaju na teme koje ih zbližavaju. Međutim, naše odnose sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, kao i zemljama koje su priznale Kosovo, još dugo će opterećivati ove teme. Pametne diplomatije manje ističu ono što ih razdvaja od suseda a u prvi plan stavljaju ono što ih zbližava, kao i one probleme koje mogu da reše – objašnjava Svilanović i dodaje da međusobni nesporazumi nisu zbog činjenica već oko konteksta u kojima su se dešavali ratovi.

Dva suseda i dalje imaju različita „čitanja” minulog rata, tako da je iz srpske perspektive to bio građanski, a iz hrvatske perspektive agresorski rat. I hrvatska tužba protiv Srbije za genocid, podneta Međunarodnom sudu pravde u Hagu, otežava međusobne odnose inače opterećenim načinom raspada SFRJ.

O pitanjima budućnosti, kao što je pridruživanje Evropskoj uniji, Srbi i Hrvati su apsolutno saglasni, ali istorija uvek iskrsava kao kamen spoticanja.

Prema rečima Branke Prpe, direktorke Istorijskog arhiva Beograda, koja se bavila srpsko-hrvatskim odnosima, neophodno je da na obema stranama postoji politička volja za uspostavljanje dobrosusedskih odnosa. Ona, ipak, dodaje da se srpske i hrvatske političke elite više bave terminima a ne „običnim ljudima” koji su ih delegirali radi rešavanja konkretnih problema.

– Viđenja istorijskih događaja nisu nepremostiv problem među dve države i to uopšte nije bitno za uspostavljanje dobrosusedskih odnosa. Bitna je politička volja da se reše konkretni problemi ljudi, ukoliko obe države žele da budu deo evropske kulture i to u humanističkom delu o poštovanju ljudskih prava. To je za mene suština, a ne političke razmirice, poput ove na konferenciji Jadransko-jonske inicijative, koje nam političari sa obe strane plasiraju kao šarene balone u koje mi gledamo zanemarujući bit – kaže Prpa i dodaje da bi političarima trebalo poručiti da „biraju izraze koje hoće, ali da reše probleme”.

Dok istoričarka Branka Prpa ističe povratak izbeglica i status Srba u Hrvatskoj kao teme o kojima srpske i hrvatske diplomate nedovoljno raspravljaju, Goran Svilanović smatra da to nije preveliki problem. On ukazuje na činjenicu da su Srbi u Hrvatskoj priznata nacionalna manjina, i za razliku od Srba u drugim susednim zemljama jedini i politički relevantni.

– Jedino u Hrvatskoj su Srbi relevantna politička manjina, koja učestvuje u vlasti, za razliku od, na primer, Crne Gore – kaže Svilanović.

Bivši šef diplomatije priznaje da su vlasti posle 2000. godine propustile priliku da objasne građanima Srbije detalje o zločinima koji su počinjeni i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, bez obzira na to ko su bile žrtve. Prema njegovim rečima, Miloševićev režim, ne samo što je sakrivao istinu o zločinima koje su počinili Srbi, već i o zločinima u kojima su Srbi žrtve.

Vesna Teršelič, direktorka zagrebačkog Centra za suočavanje sa prošlošću „Dokumenta”, ipak, smatra da bi vlasti u Beogradu i u Zagrebu morale da ispolje više interesa za utvrđivanje činjenica, budući da je jasno i očekivano da će imati različitu interpretaciju događaja. Osim toga, prema njenim rečima, ostaje pitanje preuzimanja odgovornosti, kao i obeštećenja žrtava.

Teršeličeva dodaje da, bez obzira na sve, javnost u Hrvatskoj je veoma zainteresovana za događanja u Srbiji, ali i obrnuto, pri čemu postoji i svojevrsna kompeticija za lidersku poziciju u regionu.

Iako hrvatsko-srpske odnose opterećuju mnogi problemi, posle 12 godina ipak su ekonomsko-trgovinski odnosi poprilično razvijeni, postignut je socijalni sporazum oko isplata penzija, kulturna razmena je veoma živa, a sklopljeni su i pojedini politički sporazumi. Bez obzira na skorašnji diplomatski verbalni sukob, čini se da o međusobnim diplomatskim odnosima dosta govori snažna podrška Srbije kada se Hrvatska kandidovala i kasnije izabrana za nestalnog člana Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.