Страни капитал бежи с Острва

Најмање хиљаду милијарди долара. Ту баснословну суму новца, то јест 10 одсто укупне имовине британског банкарског сектора, 220 банака и финансијских фирми изместило је с Острва у Европску унију од изгласавања брегзитa у јуну 2016. године. Уочи развода Уједињеног Краљевства и ЕУ заказаног за 31. октобар, бежанија финансијског капитала из Лондона – деценијама неприкосновеног банкарско- финансијског центра Европе – ових дана се само убрзава, јавља америчка агенција Блумберг. Само прошлог месеца, водећа светска осигуравајућа друштва из седишта у Ситију пребацила су бизнис вредан 75 милијарди долара махом у Даблин, Луксембруг, Франкфурт и Париз, јавља Блумберг.

Потпуно неизвесан начин разлаза Уједињеног Краљевства и Европске уније уз тактичку бежанију страног капитала отвара и много дубље и дугорочније питање – како ће Велика Британија и Европска унија надаље финансијски сарађивати, то јест по којим правилима. Таква дилема не дотиче само велики капитал већ и обичан народ с обе стране Ламанша, који годинама из разноразних разлога (од послова из области увоза и извоза до студентских кредита и плаћања медицинских услуга) пребацује евре и фунте с једне европске обале Атлантика на другу. Наиме, одлука британског премијер Бориса Џонсона да навија за „разлаз без споразума” и а тим у вези распусти парламент на пет седмица (отприлике до средине октобра) гура у цајтнот усвајање закона о финансијским услугама, кључног за глатко пословање Ситија са Европом две године након брегзита.

Наиме, предлог дотичног закона био је тако скројен да омогући средњорочну примену важеће ЕУ финансијске регулативе и тако макар привремено неометано пословање клијената с интересима на обе европске обале Атлантика. Без таквог закона као споне, ако нови сазив управе ЕУ крајем године формира нова финансијска правила, садашњи завађени британски парламент морао би да гласа о сагласности са новом регулативом Брисела сваки пут када би са континенталне стране Ламанша одлучили да нешто у том сектору треба да се мења.

Жељни да избегну папрене последице испадања Велике Британије из ЕУ без јасне одлуке о томе каква су финансијска правила на снази међу „разведенима”, челници у Ситију и политички естаблишмент у Бриселу искрено су се надали да ће британски парламент изгласати такав закон пре 31. октобра. Авај, британски парламент од ове седмице је – одлуком премијера Џонсона – на принудном одмору. Да ли ће садашњи сазив британског парламента у последњој половини октобра имати воље и прилике да гласа о новим законима (ако у међувремену, преко досадашњег хаоса, не дође још и до превремених избора на Острву), загонетка је. Изостанак оваквог закона сигнал је да званични Лондон не намерава да прихвати финансијску регулативу ЕУ – са којом Сити иначе обавља петину својих активности. Последица би могла бити правни вакуум у финансијском пословању, а цена такве неизвесности тренутно се тешко може израчунати.

Европска комисија се иначе већ спрема за такву могућност, најавом да ће једнократно издавати дозволе за финансијску сарадњу актерима „из трећих земаља које имају велики утицај на тржиште ЕУ” (читај: Велике Британије).

Уносни међународни бизнис финансијских услуга на Острву, махом у лондонском Ситију, иначе тамо запошљава око 2, 2 милиона људи и чини 12,5 одсто БДП-а Уједињеног Краљевства. Само од пореза на дотичне услуге, Велика Британија је зарађивала око 100 милијарди долара годишње. Такав „кајмак” све мање је известан, слуте посматрачи.