Спомен-соба Ђорђа Станојевића у Неготину

У згради Електродистрибуције у Неготину 7. априла 1992. године отворена је спомен-соба рођеног Неготинца и великог научника Ђорђа Станојевића. Аутори сталне поставке научникове меморијалне собе били су архитекта Александар М. Радојевић, Божидар Благојевић, директор Музеја Крајине и Историјског архива Крајине, Кључа и Пореча, Ђорђе Митровић, кустос Историјског музеја Србије, и Душан Стефановић. Многобројне фотографије и разна документа, изложени у лепо уређеном простору, сликовито представљају Ђорђа Станојевића – човека који је осветлио Србију. Један од експоната је и портрет Ђорђа Станојевића, дело нашег великог сликара Милића од Мачве.

Термоелектрана на Дорћолу у Београду прва је јавна електрана у Србији. Почела је да ради 6. октобра 1893. године и тај датум представља почетак електрификације Србије. Електричном енергијом осветљаване су улице града и домови угледних грађана, покретани трамваји и ретки индустријски погони. На улицама града било је постављено 65 лучних лампи и 422 сијалице. Термоелектрану је конструисао професор физике и механике Ђорђе Станојевић, блиски пријатељ Николе Тесле, који се здушно залагао за увођење електричног осветљења у Србију, уместо гасног, које се раније примењивало. Станојевић је више година изучавао могућности изградње електричних централа у Србији, а нарочито коришћење водних токова у ту сврху. Заслужан је и за изградњу првих хидроелектрана у Србији: „Под градом” у Ужицу, „Гамзиград” код Зајечара и „Вучје” код Лесковца. Хидроелектрана „Под градом” на Ђетињи је прва електрана у Србији, коју је, по Теслиним принципима полифазних струја (саграђена само четири године после хидроелектране на Нијагари), конструисао Станојевић. Камен темељац за електрану поставио је краљ Александар Обреновић, а почела је да ради 2. августа 1900. године.

Прва термоелектрана у Неготину пуштена је у рад 1924. године, а након тога са неготинских улица су „протерани фењери”, а без посла су остале „патролџије”, људи који су о фењерима бринули.

Јован Поповић