Фотографије, графике и подморнице у КЦБ

У Културном центру Београда вечерас ће у 20 сати, у већ традиционалном месечном термину, бити отворене три изложбе у три простора.

У Галерији „Артгет” пред публиком је ауторски пројекат Милене Марјановић, у којем је обједињено стваралаштво три високообразоване жене – свака са својим мотивом да се лати фото-апарата и свака са својим углом гледања на живот пред рат и у току рата, а под насловом „У земљи кипућег меса: Мери И. Дарам, Надежда Петровић и Катарина К. Штурценегер”. Антрополошкињу, Енглескињу Мери Идит Дарам највише занимају балкански обичаји, мада није пренебрегла ни војне припреме за ослобођење од Турака које доводе до објаве рата Османском царству 1912. и избијања Првог балканског рата. Као сликарку и патриоткињу, Српкињу Надежду Петровић, поред снимања портрета чланова породице и пријатеља, и војника, интересују и пејзажи које не стиже да слика у мантилу добровољне болничарке. Учитељица, Швајцаркиња Катарина Клара Штурценегер управо преко фотографије, којом је почела да се бави на фронту где је стигла с мисијом Црвеног крста још у време балканских ратова, а остала и прве две године Првог светског рата, себи отвара врата публицистике. Фотографска грађа потиче из Баварске државне библиотеке у Минхену, Краљевског антрополошког института у Лондону, Народне библиотеке Србије у Београду, Војног музеја у Београду и приватне колекције Милоша Коларжа.

Под насловом „Шта је графика данас”, у Ликовној галерији, а у избору Љиљане Ћинкул, налазиће се гостујућа изложба, једна од поставки поводом обележавања седамдесет година постојања Графичког колектива. Уметници чији су радови приказани су: Славица Драгосавац, Владимир Милановић, Јелена Средановић и Маја Симић. У знаку различитих културних, естетских па и традицијских стандарда који управо егзистирају у визуелним уметностима, на питање „Шта је графика данас?” стижу најразличитији одговори који знатно проширују постојеће појмове у једном новом лексикону штампарства и графике…

Идеја је да се избором радова и поставком у галерији сугерише утисак амбијента и ситуације у графици у 21. веку. Поменути уметници промовишу савремене приступе графичкој уметности, а њихови радови указују на продукцијске могућности данашње штампе.

У простору „Подрума” представља се немачки уметник Карстен Конрад, самосталном поставком под називом „Подморнице и турботорњеви”. Реч је о радовима из Конрадове најновије продукције чије су форме истовремено дословне и метафоричке, али причају о времену у којем живимо. Последњих тридесетак година Карстен Конрад за реализацију својих радова користи углавном половне ствари које налази на бувљим пијацама, отпадима или улицама, и то широм света. С обзиром на то да га највише занима простор и архитектура, он сваки пројекат почиње истраживањем урбаног наслеђа одређеног града, а у случају Београда то је српски модернизам двадесетих година прошлог века и послератни Нови Београд. Његови радови налазе се у колекцији Октобарског салона и колекцији Музеја савремене уметности у Београду, где је излагао.