Бркати мајмун

У тропским шумама Перуа, Боливије и Бразила живе многи необични становници, међу којима су и бркати мајмуни, познати под именом царски тамарини. За име ових примата везана је занимљива прича. Научници који су их пронашли у шали су закључили како, због дугих белих бркова, личе на немачког цара Вилхелма II. Чак су им, шалећи се, дали и латинско име – Saguinus imperator. Иако су научници све схватили само као шалу, „царско” име је овим животињама остало заувек.

Крзно царског тамарина је сивкасто, са жућкастим пегама на грудном делу. Шаке и стопала су му црни, а реп кестењасте боје. Оно по чему се издваја од осталих рођака јесу бркови од беле длаке, који се понекад протежу све до рамена. Овај примат висок је око 25 сантиметара и тежак око 500 грама, док му је реп дугачак читавих 35 сантиметара.

Пошто су њихова станишта скривена дубоко у прашуми, о животу царских тамарина не зна се много. Живе у мањим групама, од највише петнаестак чланова, у којима се поштује хијерархија. Чланови су рангирани према полу и старости, а предводница групе увек је најстарија женка. Одрасли чланови групе нису у сродству. Царски тамарини живе у полиандријској заједници – женка се пари са свим мушким члановима групе. После двадесет недеља на свет доноси мајушне младунце, тешке свега четрдесетак грама, и то најчешће близанце. Сви мужјаци у групи помажу женки приликом порођаја, дочекују младунце у наручје и купају их. Од велике су јој помоћи и у бризи око новорођенчади: чувају их, носе на леђима, одржавају хигијену и на свака два до три сата доносе их мајци на подој. Чим их нахрани, женка их враћа мужјаку. Младунци су велике мазе и често леже на леђима, очекујући да их одрасли чешкају по стомаку. Кад наврше три месеца, мајка престаје да их доји, па сами крећу у потрагу за храном.

Ови примати су сваштоједи, а на њиховом јеловнику најчешће се налазе тропско воће и цвеће, инсекти и сокови из коре дрвећа. Њихови зуби нису довољно снажни да прогризу кору, па су приморани да траже дрвеће чија су стабла оштетиле друге животиње. Када пронађу извор сока, узверу се на дрво, забоду оштре канџе у стабло и не мичу се док се не наједу. Пошто су ситни и лагани, могу да се узверу и на најтање гране и долазе до најслађих плодова и птичијих гнезда, у којима се крије једна од њихових омиљених посластица – јаја.

Царски тамарини највећи део живота проводе у крошњама и веома вешто скачу са дрвета на дрво. Воле друштво и велики део дана проводе са осталим члановима групе, требећи једни другима крзно. Често живе у близини других врста тамарина. Ове заједнице корисне су због тога што животиње једне друге упозоравају на опасност и обавештавају где се може пронаћи храна.

Млади царски тамарини полно сазревају кад наврше две године, а животни век им је, на основу података о овим животињама које живе у заробљеништву, око петнаест година.

Д. Д.