ГУП Београда – оживљавање урбанизма

Појавио се чланак са најавом да ће се до 2021. припремити нови генерални урбанистички план Београда. Обухват је 77.851 хектар. Плански хоризонт је 2041. година. Добра вест за српски урбанизам. Србија ће и до тог хоризонта бити недовољно урбанизована држава. Градови ће и даље носити посао урбанизације. Планске или спонтане, поставља се питање.

Београд је својим значајем и капацитетима најзначајнија тачка српске мреже градова. Можда пресудна за укупан модел простора републике, па и Балкана. Генерални урбанистички план је најважнији развојни документ сваког града. На прелому између два века је потиснут. Превладало је уверење да се треба што пре усмерити на планове регулације. Враћање Београда Генералном урбанистичком плану је заокрет. Битан за урбанизам као теоријску и практичну делатност грађења Србије.

Може се очекивати да ће ресорно министарство вратити урбанизму одговарајуће место. (Последњи удар је укидање Матичне секције урбаниста у Инжењерској комори.) Да ће факултети престати са третирањем урбанизма као сиромашног рођака пројектовања. Да ће, по примеру главног града, и остали центри донети своје ГУП-ове. (Најчешће их развлаче, показујући недостатак свог концепта развоја.) Утицај ове београдске активности може да буде вишеструко благотворан. Сачекајмо.

Када је реч о чланку – најави ГУП-а, намеће се неколико напомена.

– Нема назнаке ко ће водити стручне послове на изради овог стратешког документа. Говори се о 20 студија и 400 стручњака, што није спорно, али се не истиче ко ће их обједињавати. По покојном професору Перишићу, „има много аналитичара, а врло мало синтетичара”. ГУП Београда некад су водили Добровић и Сомборски, па Аца Ђорђевић и Милутин Главички, крајем века Коста Костић, Влада Мацура, Браца Ференчак... Све крупна имена архитеката у нашој урбанистичкој струци.

– Најављује се „прави стратешки документ... који ће прецизно одредити развој града”. Французи би за наш ГУП рекли да је „повеља о урбаном расту”. Њен главни циљ је шема дугорочне улоге Београда у регији и усмеравања градограђења у складу с њом. Тежња ка апсолутној прецизности свакако није остварива код овако дугорочних планова. Приоритет је оптимална генерална оријентација. Иде ли Београд ка северу или ка југу, ка истоку или ка западу? Који потези су арматура изабране стратегије?

Др Верољуб Трифуновић,
Крагујевац