Да ли је Путинова власт „начета” у Москви

„Судећи према информацијама које нам стижу са Далеког истока и Сибира, Јединствена Русија остаје водећа политичка снага у нашој земљи”, рекао је по затварању бирачких места у недељу увече премијер и лидер владајуће странке Дмитриј Медведев сумирајући излазне анкете. Ипак, та информација са локалних избора одржаних у 85 региона широм земље, готово је безначајна у односу на гласање у Москви, где су посланици владајуће странке изгубили трећину места.

Док руски медији фокус усмеравају на резултате избора који су одржани у свих девет временских зона, западни се баве само Москвом. Прво због тога што се ови резултати сматрају тестом уочи националних парламентарних избора 2021. године, потом, што се показало да је Москва сада „начета”, а као треће, сматра се да су томе допринели велики протести опозиције. Уз пад популарности председника Владимира Путина међу руским грађанима на нешто више од 60 одсто, што је и даље незамисливо високо у односу на рејтинг већине западних шефова држава, на западу се оцењује да би ово могао да буде почетак краја Путинове ере, који је прошле године освојио мандат до 2024. године.

Након што су пребројани готово сви гласови, предвиђа се да ће Јединствена Русија освојити 26 мандата у градском парламенту Москве од 45, што је довољно да задржи већину. Лидер странке у руској престоници Андреј Метелски није поново изабран. На изборима 2014. имала је 28 својих места и још 10 независних кандидата који су је подржали. На овим изборима три странке које су званично у опозицији, али често подржавају иницијативе Кремља, имају 19 мандата: Комунистичка партија – 13 одборничких места, Јаблоко и Праведна Русија по три.

Централна изборна комисија је још у јулу одлучила да не региструје велики број опозиционих странака и кандидата, јер наводно нису успели да сакупе довољан број потписа гласача. Искључени опозициони лидери који сарађују са главним опозиционаром Алексејем Наваљним оценили су тај потез као намеру да се искључе из избора како опозиција не би победила у Москви.

Опозициони „Москау тајмс” наводи да је овакав резултат добијен захваљујући организовању опозиције и стварању стратегије „паметног гласања”. Наиме, Наваљни је позвао опозиционе присталице да ипак изађу на локалне изборе и гласају за опозиционог кандидата који има највеће шансе да победи противкандидата Јединствене Русије. Међутим, портпарол Кремљa Дмитриј Песков упитан јуче да ли види икакву везу између чињенице да су чланови владајуће партије Јединствене Русије изгубили места у московском парламенту и летошњих протеста на улицама престонице – одговорио је да није сагласан с тим. „Управо супротно, резултати избора показују да су се сва размишљања политичких аналитичара о протестном гласању показала као нетачна”, рекао је Песков.

Владајућа странка се суочава са падом популарности због економске ситуације и повећања старосне границе за пензију, а на овонедељним изборима су прибегли „ребрендирању”. Кандидати Јединствене Русије су на појединим местима излазили као „независни”, иако је у ствари била реч о политичарима чија је улога и партијска припадност већ деценијама иста.

Што се тиче свих осталих региона изузев Москве руски премијер је у праву. Јединствена Русија је добила апсолутну већину у 12 од 13 регионалних законодавних скупштина. Једина регија у којој је изгубила је територија Хабаровск, где је победио лидер либералних демократа, који је на власти од прошле године. Укупно је одржано више од пет хиљада избора на различитим нивоима, укључујући у 13 законодавних скупштина, гувернери су изабрани у 16 региона, градска дума у 22 административна центра, а шефови општина у три регионалне престонице.

Ове године излазност на изборе нешто је већа у односу на претходну годину, 41 одсто у односу на 37, али Руси су традиционално незаинтересовани за изборе и игноришу све осим председничких. Чак и у самој Москви велика већина Московљана у недељу није гласала – изашло је само око 22 одсто грађана.

Ове изборе су пратиле и оптужбе државне службе за телекомуникације „Роскомнадзор” да су технолошки гиганти „Гугл” и „Фејсбук” дистрибуирали политичке рекламе 8. септембра иако су били упозорени да то не чине. Русија је основала посебну комисију која ће разматрати питања спољног мешања у изборе у Русији. „Гугл” јуче у свом саопштењу није разјаснио да ли је омогућио овакав вид маркетинга, док је „Фејсбук” навео да су оглашавачи, а не ова друштвена мрежа, одговорни за поштовање локалних изборних закона.