Da li je Putinova vlast „načeta” u Moskvi

„Sudeći prema informacijama koje nam stižu sa Dalekog istoka i Sibira, Jedinstvena Rusija ostaje vodeća politička snaga u našoj zemlji”, rekao je po zatvaranju biračkih mesta u nedelju uveče premijer i lider vladajuće stranke Dmitrij Medvedev sumirajući izlazne ankete. Ipak, ta informacija sa lokalnih izbora održanih u 85 regiona širom zemlje, gotovo je beznačajna u odnosu na glasanje u Moskvi, gde su poslanici vladajuće stranke izgubili trećinu mesta.

Dok ruski mediji fokus usmeravaju na rezultate izbora koji su održani u svih devet vremenskih zona, zapadni se bave samo Moskvom. Prvo zbog toga što se ovi rezultati smatraju testom uoči nacionalnih parlamentarnih izbora 2021. godine, potom, što se pokazalo da je Moskva sada „načeta”, a kao treće, smatra se da su tome doprineli veliki protesti opozicije. Uz pad popularnosti predsednika Vladimira Putina među ruskim građanima na nešto više od 60 odsto, što je i dalje nezamislivo visoko u odnosu na rejting većine zapadnih šefova država, na zapadu se ocenjuje da bi ovo mogao da bude početak kraja Putinove ere, koji je prošle godine osvojio mandat do 2024. godine.

Nakon što su prebrojani gotovo svi glasovi, predviđa se da će Jedinstvena Rusija osvojiti 26 mandata u gradskom parlamentu Moskve od 45, što je dovoljno da zadrži većinu. Lider stranke u ruskoj prestonici Andrej Metelski nije ponovo izabran. Na izborima 2014. imala je 28 svojih mesta i još 10 nezavisnih kandidata koji su je podržali. Na ovim izborima tri stranke koje su zvanično u opoziciji, ali često podržavaju inicijative Kremlja, imaju 19 mandata: Komunistička partija – 13 odborničkih mesta, Jabloko i Pravedna Rusija po tri.

Centralna izborna komisija je još u julu odlučila da ne registruje veliki broj opozicionih stranaka i kandidata, jer navodno nisu uspeli da sakupe dovoljan broj potpisa glasača. Isključeni opozicioni lideri koji sarađuju sa glavnim opozicionarom Aleksejem Navaljnim ocenili su taj potez kao nameru da se isključe iz izbora kako opozicija ne bi pobedila u Moskvi.

Opozicioni „Moskau tajms” navodi da je ovakav rezultat dobijen zahvaljujući organizovanju opozicije i stvaranju strategije „pametnog glasanja”. Naime, Navaljni je pozvao opozicione pristalice da ipak izađu na lokalne izbore i glasaju za opozicionog kandidata koji ima najveće šanse da pobedi protivkandidata Jedinstvene Rusije. Međutim, portparol Kremlja Dmitrij Peskov upitan juče da li vidi ikakvu vezu između činjenice da su članovi vladajuće partije Jedinstvene Rusije izgubili mesta u moskovskom parlamentu i letošnjih protesta na ulicama prestonice – odgovorio je da nije saglasan s tim. „Upravo suprotno, rezultati izbora pokazuju da su se sva razmišljanja političkih analitičara o protestnom glasanju pokazala kao netačna”, rekao je Peskov.

Vladajuća stranka se suočava sa padom popularnosti zbog ekonomske situacije i povećanja starosne granice za penziju, a na ovonedeljnim izborima su pribegli „rebrendiranju”. Kandidati Jedinstvene Rusije su na pojedinim mestima izlazili kao „nezavisni”, iako je u stvari bila reč o političarima čija je uloga i partijska pripadnost već decenijama ista.

Što se tiče svih ostalih regiona izuzev Moskve ruski premijer je u pravu. Jedinstvena Rusija je dobila apsolutnu većinu u 12 od 13 regionalnih zakonodavnih skupština. Jedina regija u kojoj je izgubila je teritorija Habarovsk, gde je pobedio lider liberalnih demokrata, koji je na vlasti od prošle godine. Ukupno je održano više od pet hiljada izbora na različitim nivoima, uključujući u 13 zakonodavnih skupština, guverneri su izabrani u 16 regiona, gradska duma u 22 administrativna centra, a šefovi opština u tri regionalne prestonice.

Ove godine izlaznost na izbore nešto je veća u odnosu na prethodnu godinu, 41 odsto u odnosu na 37, ali Rusi su tradicionalno nezainteresovani za izbore i ignorišu sve osim predsedničkih. Čak i u samoj Moskvi velika većina Moskovljana u nedelju nije glasala – izašlo je samo oko 22 odsto građana.

Ove izbore su pratile i optužbe državne službe za telekomunikacije „Roskomnadzor” da su tehnološki giganti „Gugl” i „Fejsbuk” distribuirali političke reklame 8. septembra iako su bili upozoreni da to ne čine. Rusija je osnovala posebnu komisiju koja će razmatrati pitanja spoljnog mešanja u izbore u Rusiji. „Gugl” juče u svom saopštenju nije razjasnio da li je omogućio ovakav vid marketinga, dok je „Fejsbuk” naveo da su oglašavači, a ne ova društvena mreža, odgovorni za poštovanje lokalnih izbornih zakona.