Благослов и терет модерних технологија

Интернет је постао саставни део наших живота пре непуне три деценије, а већина људи данас не може ни да замисли како би изгледао живот без мобилних телефона и рачунара. И тако се суочавамо са парадоксом – док половина држава на планети нема глобалну информатичку мрежу, у већини развијених земаља света практично је немогуће живети само „офлајн”.

Образовање је постало незамисливо без приступа интернету, а милиони људи широм планете сваког секунда преко „мреже” плаћају рачуне, обављају послове, проналазе љубав свог живота, ћаскају са пријатељима или прате дете на путу од куће до школе, каже у разговору за „Политику” Мери Чејко, професорка на Универзитету Ратгерс и ауторка књиге „Суперповезаност”. Она је и главни говорник на конференцији „Нови хоризонти културе, медија и уметности у дигиталном окружењу” која данас почиње на Факултету драмских уметности..

Говорећи о значају технолошких уређаја у нашим животима, она подсећа да савремени мобилни телефони имају неколико десетина функција и представљају компјутер „у малом”. Ипак, прва асоцијација на мобилни телефон и даље је „сламка спаса” јер он пружа и директну и симболичку заштиту.

– Велики број деце и жена понекад се претвара да разговара телефоном како би осујетили потенцијалну претњу. Тиме шаљу поруку да нису сами. Када су сами, људи обично шаљу СМС или зову некога телефоном да би имали осећај да су са неким у контакту. Мобилни телефон пружа „посредну заштиту” која свету поручује да смо повезани – објашњава Мери Чејко.

Наша саговорница сматра да технологија истовремено представља и благослов и терет. Омогућава нам да будемо у вези са драгим особама, али ризикујемо и да будемо повређени од непознатих људи.

– Свака генерација има страх од технологије. Наши родитељи су се плашили да ћемо постати агресивни због гледања хорор филмова, њихови су бежали из биоскопске дворане када су на платну видели локомотиву која тутњи, а ми данас стрепимо за безбедност наше деце на „мрежи”. Логично је да неке особе имају страх од интернета, јер се на мрежи дешавају и ружне ствари. Доста људи је претрпело онлајн насиље и малтретирање, а неки су постали и жртве хакерских напада.  Али, треба да будемо свесни да се те ствари догађају на сваком месту где се људи окупљају, било да је то „Фејсбук” или кафић. Исмевање, удварање или вербално насиље може да вам се догоди и на улици и на друштвеној мрежи – каже Чејко.

Далибор Петровић, професор на катедри за социологију Филозофског факултета у Београду и аутор књиге „Друштвеност у доба интернета” оцењује да Мери Чејко побија доминантни дискурс јер људи углавном говоре о негативним странама технологије.

– Упркос увреженом мишљењу да интернет и друштвене мреже уништавају блискост међу људима, студије говоре да технологије подстичу друштвеност. Оне нам служе као допуна, а не замена за ту блискост. Били смо отуђени и пре настанка друштвених мрежа и интернет је скројен по мери наше отуђености. Моја истраживања говоре да се екстровертни људи исто понашају и на „мрежи” и у реалном животу. Они су „зависници” од „Фејсбука”, „Инстаграма” и „Линкдина”, свакодневно шире мрежу својих пријатеља и познаника, укључују се у полемике на „Твитеру” и активно комуницирају преко „Вајбера” и „Месинџера”. Интровертни остају повучени и на мрежи – каже наш саговорник.

Разлог због којег су друштвене мреже постале толико популарне лежи у томе што смо ми социјална бића и имамо цео спектар потреба које могу да задовоље само други људи. Међутим, иако су људска бића жељна блискости и повезаности, живот у „петој брзини” често нас спречава да се са драгим особама виђамо онолико често колико би волели, а тај јаз између жеља и могућности испуњавају управо друштвене мреже.