Европски суд правде саплео „Северни ток 2”

Европски суд правде поништио је у уторак одлуку Европске комисије (из 2016) којом је руском енерго-гиганту „Гаспрому” било дозвољено да гасом једини пуни 470 километара дуги цевовод између Лубмина на балтичкој обали Немачке, и места Обернау у близини границе са Чешком. Одлука Суда у Луксембургу (највишег правосудног тела ЕУ) донета је по жалби коју је крајем 2016. уложила Пољска против тадашње одлуке Европска комисија (ЕК). Варшава се тада успротивила одлуци Брисела којом је Гаспрому омогућено 100 посто коришћење гасовода ОПАЛ (капацитета 35 милијарди кубних метара гаса), наводећи да је ЕК дајући „монопол ’Гаспрому’ прекршила принципе ЕУ, не узимајући у обзир енергетску безбедност Пољске”.

Овонедељна одлука Суда у Луксембургу има деликатан тајминг. Наиме, донета је у финишу припрема за кључни тројни састанак ЕУ, Русије и Украјине о даљем енергетском снабдевању уније после Нове године, када иначе формално истиче текући енергетски уговор Москве и Кијева. У објави одлуке Суда у Луксембургу наводи се да „ступа на снагу моментом изрицања”, што у преводу значи да се односи не само на снабдевање већ постојећим гасоводом „Северни ток 1” (завршен 2011).

Дотична судска одлука, истовремено, озбиљно доводи у питање планове руско-западноевропског конзорцијума финансијера и градитеља „Северног тока 2”, који су у најављеном дуплирању испорука сибирског гаса тим цевоводом (с најавом почетка рада од Нове године) управо рачунали на пуно коришћење правца Лубмин–Обернау. Колико до почетка ове седмице, цевовод „Северни ток 1” допремао је у 36,5 милијарди кубних метара сибирског гаса у Немачку. Замисао швајцарске фирме „Северни ток” (регистроване у Цугу) била је да сличну количину допрема и будућим цевоводом.

Суд у Луксембургу одлучио је да „Гаспрому” постави „рампу” испод које ОПАЛ-ом може да стиже 12,5 милијарди кубних метара сибирског гаса. Да ли ће „Гаспром”, иза ове одлуке Суда у Луксембургу, сада бити принуђен да преостали гас с налазишта у Сибиру за купце у Европи транспортује, мимо своје изражене воље, гасоводима у Украјини? Одгонетка је у овом тренутку неизвесна.

У међувремену, колико у два дана, Марош Шефчович, европски комесар за енергетику, изнео је два изнијансирано различита става поводом одлуке Суда у Луксембургу о моменталном укидању „монопола ’Гаспрома’ над коришћењем ОПАЛ-а”.

Колико у уторак, по доношењу судске одлуке, Шефчович је оценио да је „за енергетску безбедности Европске уније обезбеђивање дугорочног транзита кроз Украјину од стратешког значаја”. Желимо да се на „европски начин” успоставе тарифе за транзит гаса, додао је Шефчович. Иначе, Украјина је донедавно од протока сибирског гаса на путу ка Европи инкасирала око три милијарде долара годишње.

Европски комесар за енергетику истовремено је ставио до знања да ЕК највероватније неће уложити жалбу на овонедељну одлуку Европског суда правде. Колико јуче, Шефчович је, упитан да ли је почела да спроводи одлука о редукцији прилива сибирског гаса ОПАЛ-ом, нагласио: „ЕК још није предузела конкретне кораке за смањење ’Гаспромове’ употребе ОПАЛ-а. Одлука је тек јуче донета. Ми стварно тек треба да је анализирамо и реагујемо на њу у складу са законом и нашим овлашћењима.”

Са своје стране, Пољска и Украјина дочекале су одлуку Европског суда правде с усхићењем. „Украјинска преговарачка позиција сада је осетно ојачана. Европски закони о енергетици скројени су да спрече монополизацију приступа гасоводима у унији. Судска одлука јасно указује да европски закони важе за све, па тако и за ’Гаспром’”, оценио је Пјотр Вознијак, извршни директор пољске државне енерго-компаније ПГНиГ за лондонски „Фајненшел тајмс”.

Представници швајцарског „Северног тока 2” одбили су да коментаришу одлуку Суда у Луксембургу. Колико јуче, „Гаспром” је у кратком саопштењу Ројтерсу навео да „проучава правне и комерцијалне последице судске одлуке”.

Мимо неодлучности Данске да одобри изградњу последњег крака „Северног тока 2” (76 одсто радова већ је завршено) и претњи Вашингтона да ће пробраним градитељима тог цевовода увести санкције, амбиције градитеља и финансије тог мегапројекта ових дана спотакао је – у кључном фото-финишу – Европски суд правде.