Evropski sud pravde sapleo „Severni tok 2”

Evropski sud pravde poništio je u utorak odluku Evropske komisije (iz 2016) kojom je ruskom energo-gigantu „Gaspromu” bilo dozvoljeno da gasom jedini puni 470 kilometara dugi cevovod između Lubmina na baltičkoj obali Nemačke, i mesta Obernau u blizini granice sa Češkom. Odluka Suda u Luksemburgu (najvišeg pravosudnog tela EU) doneta je po žalbi koju je krajem 2016. uložila Poljska protiv tadašnje odluke Evropska komisija (EK). Varšava se tada usprotivila odluci Brisela kojom je Gaspromu omogućeno 100 posto korišćenje gasovoda OPAL (kapaciteta 35 milijardi kubnih metara gasa), navodeći da je EK dajući „monopol ’Gaspromu’ prekršila principe EU, ne uzimajući u obzir energetsku bezbednost Poljske”.

Ovonedeljna odluka Suda u Luksemburgu ima delikatan tajming. Naime, doneta je u finišu priprema za ključni trojni sastanak EU, Rusije i Ukrajine o daljem energetskom snabdevanju unije posle Nove godine, kada inače formalno ističe tekući energetski ugovor Moskve i Kijeva. U objavi odluke Suda u Luksemburgu navodi se da „stupa na snagu momentom izricanja”, što u prevodu znači da se odnosi ne samo na snabdevanje već postojećim gasovodom „Severni tok 1” (završen 2011).

Dotična sudska odluka, istovremeno, ozbiljno dovodi u pitanje planove rusko-zapadnoevropskog konzorcijuma finansijera i graditelja „Severnog toka 2”, koji su u najavljenom dupliranju isporuka sibirskog gasa tim cevovodom (s najavom početka rada od Nove godine) upravo računali na puno korišćenje pravca Lubmin–Obernau. Koliko do početka ove sedmice, cevovod „Severni tok 1” dopremao je u 36,5 milijardi kubnih metara sibirskog gasa u Nemačku. Zamisao švajcarske firme „Severni tok” (registrovane u Cugu) bila je da sličnu količinu doprema i budućim cevovodom.

Sud u Luksemburgu odlučio je da „Gaspromu” postavi „rampu” ispod koje OPAL-om može da stiže 12,5 milijardi kubnih metara sibirskog gasa. Da li će „Gasprom”, iza ove odluke Suda u Luksemburgu, sada biti prinuđen da preostali gas s nalazišta u Sibiru za kupce u Evropi transportuje, mimo svoje izražene volje, gasovodima u Ukrajini? Odgonetka je u ovom trenutku neizvesna.

U međuvremenu, koliko u dva dana, Maroš Šefčovič, evropski komesar za energetiku, izneo je dva iznijansirano različita stava povodom odluke Suda u Luksemburgu o momentalnom ukidanju „monopola ’Gasproma’ nad korišćenjem OPAL-a”.

Koliko u utorak, po donošenju sudske odluke, Šefčovič je ocenio da je „za energetsku bezbednosti Evropske unije obezbeđivanje dugoročnog tranzita kroz Ukrajinu od strateškog značaja”. Želimo da se na „evropski način” uspostave tarife za tranzit gasa, dodao je Šefčovič. Inače, Ukrajina je donedavno od protoka sibirskog gasa na putu ka Evropi inkasirala oko tri milijarde dolara godišnje.

Evropski komesar za energetiku istovremeno je stavio do znanja da EK najverovatnije neće uložiti žalbu na ovonedeljnu odluku Evropskog suda pravde. Koliko juče, Šefčovič je, upitan da li je počela da sprovodi odluka o redukciji priliva sibirskog gasa OPAL-om, naglasio: „EK još nije preduzela konkretne korake za smanjenje ’Gaspromove’ upotrebe OPAL-a. Odluka je tek juče doneta. Mi stvarno tek treba da je analiziramo i reagujemo na nju u skladu sa zakonom i našim ovlašćenjima.”

Sa svoje strane, Poljska i Ukrajina dočekale su odluku Evropskog suda pravde s ushićenjem. „Ukrajinska pregovaračka pozicija sada je osetno ojačana. Evropski zakoni o energetici skrojeni su da spreče monopolizaciju pristupa gasovodima u uniji. Sudska odluka jasno ukazuje da evropski zakoni važe za sve, pa tako i za ’Gasprom’”, ocenio je Pjotr Voznijak, izvršni direktor poljske državne energo-kompanije PGNiG za londonski „Fajnenšel tajms”.

Predstavnici švajcarskog „Severnog toka 2” odbili su da komentarišu odluku Suda u Luksemburgu. Koliko juče, „Gasprom” je u kratkom saopštenju Rojtersu naveo da „proučava pravne i komercijalne posledice sudske odluke”.

Mimo neodlučnosti Danske da odobri izgradnju poslednjeg kraka „Severnog toka 2” (76 odsto radova već je završeno) i pretnji Vašingtona da će probranim graditeljima tog cevovoda uvesti sankcije, ambicije graditelja i finansije tog megaprojekta ovih dana spotakao je – u ključnom foto-finišu – Evropski sud pravde.