Нови удар миграната на Европу

На просторима Анадолије и Тракије битише више од три милиона бескућника који су претежно стигли из Сирије и сви они, готово без изузетка, сањају да се једног дана домогну бо„љег живота” на просторима Европске уније: у Немачкој, Шведској, Белгији, Аустрији. Уколико се хитно не реши криза у Сирији, Анкара упозорава да из суседне земље прети нови талас избеглица који ће преплавити и Турску и досегнути до западне Европе.

„Предстоји нова мигрантска претња из провинције Идлиб (на северу суседне земље). Ми више не можемо сами да се носимо с тим проблемом. Турска је од 2011. године примила 3,6 милиона избеглица и на њих је досад потрошила 37 милијарди долара. Тај терет треба да поделите с нама, иначе ћемо отворити границе”, прети Реџеп Тајип Ердоган.

Нови избеглички талас би додатно могао да изазове и спор Индије и Пакистана у вези с Кашмиром, прекид преговора Беле куће и талибана у Авганистану, као и најава Бенјамина Нетанијахуа да ће анектирати део Западне обале.

Турска се нашла на удару избеглица које стижу са свих меридијана, пре свега из земаља централне Азије и Блиског истока ? Авганистана, Палестине и Сирије. Други коридор бескућника протеже се од Либије, Туниса и других земаља северне Африке, преко Медитерана до јужне Европе. Такав талас миграната не памти се у годинама после Другог светског рата.

Садашњи избеглички цунами је почео првих година ове деценије после избијања арап„ског пролећа”, које је захватило Тунис, Либију, Алжир, Египат, Јемен, Сирију и Ирак. Према најновијим извештајима Високог комесаријата УН-а за избеглице, више од 70 милиона људи последњих година било је присиљено да напусти своје домове. Скоро 27 милиона је морало да побегне из своје земље, док је 40 милиона грађана напустило место боравка, али они још нису отишли у иностранство.

Ово није први пут да Анкара прети да ће подићи рампе на границама према Грчкој и Бугарској, али досад се није усудила да повуче тај потез. На тај начин она очевидно жели да изврши притисак на ЕУ да добије обећану финансијску помоћ и да убрза приступне преговоре који стагнирају последњих година.

Анкара и Брисел су 2016. године постигли договор по којем се Турска обавезала да на својој територији заустави избеглице које у Европи немају право на азил. Заузврат, ЕУ је обећала помоћ од укупно шест милијарди евра како би могла да изађе на крај с армијом миграната. Захваљујући томе, проблем избеглица је добрим делом ублажен, али није решен. У првих осам месеци ове године надлежне службе су пресреле 235.000 бескућника, 70.000 више него у истом периоду лане, тврди лист „Сабах”.

После пооштравања контроле на границама, кријумчарење избеглица је постало уносан бизнис, у који су се укључили криминалци из Турске, Грчке, и балканских земаља. Бескућници плаћају 1.500 до 2.000 долара да би се домогли егејских острва или Бугарске, односно ЕУ. За многе је то био пут без повратка, пошто пренатрпани чамци често завршавају у морским дубинама. У тај „бизнис” су се у последње време укључиле и терористичке групе, тврди турски министар унутрашњих послова Сулејман Сојлу.

У Анкари се жале да Брисел не испуњава своја обећања. Тврди се да су досад од обећаних шест добили мање од три милијарде евра. Изостало је и оживљавање приступних преговора који се у последње време врте у месту, као и укидање виза за турске држављане.

Представница за медије ЕУ за миграције Наташа Бертруд је одговарајући на те Ердоганове оптужбе изјавила да је „Унија већ уплатила 5,6 милијарди евра”.

Турска сада покушава да искористи избегличку кризу како би извршила притисак на међународну заједницу, пре свега, на Америку и Русију да подрже њену иницијативу о стварању „зоне безбедности” дуж сиријске границе, источно од реке Еуфрат до границе Ирака. „Наш циљ је да ту вратимо најмање милион избеглица које су стигле из те земље”, објашњавају у Анкари. Вашингтон и Москва имају резерве према том плану, пошто се страхује да ће турска армија протерати тамошње Курде, које оптужују за тероризам иако се они боре против џихадиста Исламске државе.

У Анкари тврде да је сада ситуација у провинцији Идлиб на северу Сирије драматична, пошто се претворила у стециште бескућника који беже од терориста Исламске државе и Ал Каиде, као и припадника снага режима које наводно повремено бомбардују. Уколико се не створи зона безбедности, предстоји нови велики талас избеглица који ће преко Анадолије запљуснути Балкан и Европу.

Председник Ердоган сада отворено прети: ако се до краја септембра не створи тај „безбедносни коридор”(око 480 км у дубину и 32 км у ширину источно од реке Еуфрат), онда ће његова војска сама спровести раније припремљене оперативне планове. Другим речима, предстоји нови велики упад турске армије, која од доласка „арапског пролећа” подржава опозиционе групе које се боре против Ал Асада. То би изазвало хаос у суседној земљи, пошто у Дамаску оптужују Ердогана да се понаша као османски освајач.

Турска очигледно заоштрава став према избеглицама како би се, колико-толико, ослободила тог тешког бремена. У групама које се боре за људска права већ се говори о депортацији Сиријаца из Истанбула и других места. У влади то демантују. Поједини политички аналитичари у Анкари оцењују да Ердоган „блефира” када каже да ће отворити границе, да се неће усудити да толико изазива међународну заједницу. Он на тај начин жели да постигне два циља. Прво, да створи зону безбедности у Сирији и ослободи се једног броја незваних дошљака и да тако заштити источне границе своје земље. Друго, да изврши притисак на Брисел да оживи приступне преговоре с Анкаром који су се нашли у ћорсокаку, пошто у последње три године није отворено ниједно поглавље.

„Ово није пука претња нити наш блеф, како неки мисле. Ово је реалност. Греше они који верују да ће Турска сама поднети нови избеглички талас. Ми нећемо више да плаћамо рачуне криза које у региону изазивају други”, покушава да објасни потпредседник републике Фуад Октај, коментаришући оцене да Ердоган преко леђа избеглица покушава да решава своје проблеме с ЕУ и „курдским терористима”, које подржава Америка. У Анкари тврде да су они претња и за безбедност турских грађана који живе у југоисточној Анадолији, пошто, наводно, планирају да створе независни Курдистан на четворомеђи Сирије, Ирака, Турске и Ирана.