Novi udar migranata na Evropu

Na prostorima Anadolije i Trakije bitiše više od tri miliona beskućnika koji su pretežno stigli iz Sirije i svi oni, gotovo bez izuzetka, sanjaju da se jednog dana domognu bo„ljeg života” na prostorima Evropske unije: u Nemačkoj, Švedskoj, Belgiji, Austriji. Ukoliko se hitno ne reši kriza u Siriji, Ankara upozorava da iz susedne zemlje preti novi talas izbeglica koji će preplaviti i Tursku i dosegnuti do zapadne Evrope.

„Predstoji nova migrantska pretnja iz provincije Idlib (na severu susedne zemlje). Mi više ne možemo sami da se nosimo s tim problemom. Turska je od 2011. godine primila 3,6 miliona izbeglica i na njih je dosad potrošila 37 milijardi dolara. Taj teret treba da podelite s nama, inače ćemo otvoriti granice”, preti Redžep Tajip Erdogan.

Novi izbeglički talas bi dodatno mogao da izazove i spor Indije i Pakistana u vezi s Kašmirom, prekid pregovora Bele kuće i talibana u Avganistanu, kao i najava Benjamina Netanijahua da će anektirati deo Zapadne obale.

Turska se našla na udaru izbeglica koje stižu sa svih meridijana, pre svega iz zemalja centralne Azije i Bliskog istoka ? Avganistana, Palestine i Sirije. Drugi koridor beskućnika proteže se od Libije, Tunisa i drugih zemalja severne Afrike, preko Mediterana do južne Evrope. Takav talas migranata ne pamti se u godinama posle Drugog svetskog rata.

Sadašnji izbeglički cunami je počeo prvih godina ove decenije posle izbijanja arap„skog proleća”, koje je zahvatilo Tunis, Libiju, Alžir, Egipat, Jemen, Siriju i Irak. Prema najnovijim izveštajima Visokog komesarijata UN-a za izbeglice, više od 70 miliona ljudi poslednjih godina bilo je prisiljeno da napusti svoje domove. Skoro 27 miliona je moralo da pobegne iz svoje zemlje, dok je 40 miliona građana napustilo mesto boravka, ali oni još nisu otišli u inostranstvo.

Ovo nije prvi put da Ankara preti da će podići rampe na granicama prema Grčkoj i Bugarskoj, ali dosad se nije usudila da povuče taj potez. Na taj način ona očevidno želi da izvrši pritisak na EU da dobije obećanu finansijsku pomoć i da ubrza pristupne pregovore koji stagniraju poslednjih godina.

Ankara i Brisel su 2016. godine postigli dogovor po kojem se Turska obavezala da na svojoj teritoriji zaustavi izbeglice koje u Evropi nemaju pravo na azil. Zauzvrat, EU je obećala pomoć od ukupno šest milijardi evra kako bi mogla da izađe na kraj s armijom migranata. Zahvaljujući tome, problem izbeglica je dobrim delom ublažen, ali nije rešen. U prvih osam meseci ove godine nadležne službe su presrele 235.000 beskućnika, 70.000 više nego u istom periodu lane, tvrdi list „Sabah”.

Posle pooštravanja kontrole na granicama, krijumčarenje izbeglica je postalo unosan biznis, u koji su se uključili kriminalci iz Turske, Grčke, i balkanskih zemalja. Beskućnici plaćaju 1.500 do 2.000 dolara da bi se domogli egejskih ostrva ili Bugarske, odnosno EU. Za mnoge je to bio put bez povratka, pošto prenatrpani čamci često završavaju u morskim dubinama. U taj „biznis” su se u poslednje vreme uključile i terorističke grupe, tvrdi turski ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu.

U Ankari se žale da Brisel ne ispunjava svoja obećanja. Tvrdi se da su dosad od obećanih šest dobili manje od tri milijarde evra. Izostalo je i oživljavanje pristupnih pregovora koji se u poslednje vreme vrte u mestu, kao i ukidanje viza za turske državljane.

Predstavnica za medije EU za migracije Nataša Bertrud je odgovarajući na te Erdoganove optužbe izjavila da je „Unija već uplatila 5,6 milijardi evra”.

Turska sada pokušava da iskoristi izbegličku krizu kako bi izvršila pritisak na međunarodnu zajednicu, pre svega, na Ameriku i Rusiju da podrže njenu inicijativu o stvaranju „zone bezbednosti” duž sirijske granice, istočno od reke Eufrat do granice Iraka. „Naš cilj je da tu vratimo najmanje milion izbeglica koje su stigle iz te zemlje”, objašnjavaju u Ankari. Vašington i Moskva imaju rezerve prema tom planu, pošto se strahuje da će turska armija proterati tamošnje Kurde, koje optužuju za terorizam iako se oni bore protiv džihadista Islamske države.

U Ankari tvrde da je sada situacija u provinciji Idlib na severu Sirije dramatična, pošto se pretvorila u stecište beskućnika koji beže od terorista Islamske države i Al Kaide, kao i pripadnika snaga režima koje navodno povremeno bombarduju. Ukoliko se ne stvori zona bezbednosti, predstoji novi veliki talas izbeglica koji će preko Anadolije zapljusnuti Balkan i Evropu.

Predsednik Erdogan sada otvoreno preti: ako se do kraja septembra ne stvori taj „bezbednosni koridor”(oko 480 km u dubinu i 32 km u širinu istočno od reke Eufrat), onda će njegova vojska sama sprovesti ranije pripremljene operativne planove. Drugim rečima, predstoji novi veliki upad turske armije, koja od dolaska „arapskog proleća” podržava opozicione grupe koje se bore protiv Al Asada. To bi izazvalo haos u susednoj zemlji, pošto u Damasku optužuju Erdogana da se ponaša kao osmanski osvajač.

Turska očigledno zaoštrava stav prema izbeglicama kako bi se, koliko-toliko, oslobodila tog teškog bremena. U grupama koje se bore za ljudska prava već se govori o deportaciji Sirijaca iz Istanbula i drugih mesta. U vladi to demantuju. Pojedini politički analitičari u Ankari ocenjuju da Erdogan „blefira” kada kaže da će otvoriti granice, da se neće usuditi da toliko izaziva međunarodnu zajednicu. On na taj način želi da postigne dva cilja. Prvo, da stvori zonu bezbednosti u Siriji i oslobodi se jednog broja nezvanih došljaka i da tako zaštiti istočne granice svoje zemlje. Drugo, da izvrši pritisak na Brisel da oživi pristupne pregovore s Ankarom koji su se našli u ćorsokaku, pošto u poslednje tri godine nije otvoreno nijedno poglavlje.

„Ovo nije puka pretnja niti naš blef, kako neki misle. Ovo je realnost. Greše oni koji veruju da će Turska sama podneti novi izbeglički talas. Mi nećemo više da plaćamo račune kriza koje u regionu izazivaju drugi”, pokušava da objasni potpredsednik republike Fuad Oktaj, komentarišući ocene da Erdogan preko leđa izbeglica pokušava da rešava svoje probleme s EU i „kurdskim teroristima”, koje podržava Amerika. U Ankari tvrde da su oni pretnja i za bezbednost turskih građana koji žive u jugoistočnoj Anadoliji, pošto, navodno, planiraju da stvore nezavisni Kurdistan na četvoromeđi Sirije, Iraka, Turske i Irana.