Изузетност ерудите

Одлазак мултикреативне личности попут арх. др Предрага Ристића сугерише прикупљање грађе за занимљиву биографију. То наговештавају опроштајни написи З. Стефановића и М. Симеуновића. Својеврсног стила живљења и назора, Пеђа Исус је био извориште оригиналних „фора и фазона”. Током јесени 1956. у дипломској сали факултета нас двојица исцртавали смо своје дипломске радове, оба на теме које до тада нису обрађиване. Истраживач артефаката изван архитектуре, Пеђа из тонско-акустичне концепције свог дрндафона извлачи смернице за оригиналну концертну дворану. Дипломци се колегијално коригују. Приметили смо да су улази из ободних ходника у крушкасту дворану остали без вратних крила (sic!) уз надзор вратара, аудиторијуми се током концерата вратима изолују од шумова из приступних ходника.

Упозорен на ово, безазлени Пеђа нам је одржао лекцију на тему избора приоритета и исконског баланса у градитељству између употребности, морфологије, конструкције, естетике... све до апотеозе креативности и неслућених хоризоната могућег!

Пеђа је изнедрио пројект који је био персонификација његове личности. Алтернатива није била могућа јер је дворану обликовао као мегадериват окарине са писком и низом рупа. Доследно узорку модела, отвори врата су остали – бек крила! Минуциозно вагајући клупко контроверзних значајки комисија се, на срећу, определила за експерименталну концепцију и очаравајући узлет духа кандидата. Дипломирали смо исте недеље. Мој дипломски рад „Амбасада ФНРЈ у Каиру” због врло деликатних садржаја киптео је од конспиративно преплетених функција, обавеза и забрана. Тиме је посредством два дипломска пројекта архитектура неочекивано демонстрирала два истовремено темељна али различита модалитета – ерупцију креативности и ригорозну функцију. Баш по мери горе цитираних Пеђиних тумачења. Тих дана смо Пеђа и моја маленкост уживали у искреним честиткама за успешно одбрањене пројекте... оба оцењена оценом „десет”. Изузетно изузетан, Пеђин случај је ушао у анале Архитектонског факултета и целог универзитета.

Др Александар Миленковић