Чекање на прелазак границе дуго три године

Око 2.500 миграната тренутно је смештено у пет центара за азил и 11 прихватних центара широм Србије. Три прихватна центра привремено нису активна јер нема потребе за додатним капацитетима, наводе у Комесаријату за избеглице и миграције. Неке породице бораве у овим центрима чак две и по или три године чекајући да наставе пут, најчешће ка Немачкој и Италији.
„Они желе да легалним путем стигну у Мађарску, у коју од јануара ове године на два прелаза улази укупно 10 миграната у току седмице. Уколико мађарски цариници, на пример, у понедељак приме петочлану породицу миграната који тренутно бораве у нашој земљи, наредна четири дана никога не пропуштају”, објашњавају за „Политику” у Комесаријату за избеглице и миграције.
Истичу да сви у прихватним и центрима за азил имају неопходну здравствену и социјалну заштиту, а уз помоћ невладиних организација обезбеђују се радионице и програми за њих.
„Мали мигранти похађају наставу, сада је уписано 155 основаца и 47 средњошколаца, док је тренутно 25 малишана у обавезном предшколском образовању”, наводе у Комесаријату за избеглице.
Ово је, иначе, трећа година заредом да се у Србији организује упис деце миграната у школе. Прошле школске године мигранти основци који су похађали осми разред полагали су завршни испит и добили међународно признате сертификате који им омогућавају даље школовање, објашњава Мирјана Миленковски, представница за медије Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР) у Србији.
„Деца мигранти имају и додатне часове српског језика како би се лакше снашла у школи и пратила наставу, као и допунске часове из разних предмета. Доста их је научило наш језик”, наводи наша саговорница.
Она подсећа да мигранти имају и правну помоћ, пре свега, невладиних организација које им помажу да прођу сложену процедуру тражења азила.
„Од 1. јануара до краја августа, према подацима МУП-а, 169 особа је предало формални захтев за азил. У истом периоду, од поменутог броја миграната 14 је добило азил, а 15 супсидијарну заштиту. Од почетка спровођења Закона о азилу и привременој заштити прошле године, унапређена је азилна процедура”, објашњава Мирјана Миленковски.
Деца која прелазе континенте без пратње представљају посебно угрожену категорију, подложну злоупотребама и трговцима људима. Тренутно је у центрима 176 ових малишана.
Процене Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, чији представници свакодневно на терену помажу мигрантима, разликују се од државних: према њима, у Србији тренутно има око 5.000 миграната (ту су урачунати и они у азилним и прихватним центрима), а већина њих нема ниједан вид заштите. Радош Ђуровић, директор овог центра, каже да мигранти на нашу територију улазе највише из правца Македоније, али и Црне Горе, а у централну Србију стижу и преко наше јужне покрајине.
„Ови мигранти се не задржавају дуго у нашој земљи, већина се труди да је напусти у року од 48 сати. Одлазе путем Босне, Хрватске, Мађарске, али и Румуније. Динамичност њиховог проласка кроз Србију диктирају кријумчари”, каже Ђуровић.

У Србију дневно уђе више од 100 људи

Избеглице преко Балкана појачано долазе у Европу преко такозване турске руте, оцењује Радош Ђуровић.

„Према нашим подацима, више од сто људи дневно улази у Србију. Узрок за повећан број миграната на Балкану није само лепо време већ и ситуација у Турској, у којој власти у последња три месеца интензивно хватају мигранте и организују њихово одвођење на територију Сирије, коју контролишу Турци. Пошто је најчешће реч о сиријским избеглицама арапског порекла верује се да постоји идеја да се у појасу Сирије присилно населе избеглице као контратежа курдима, да се на тај начин утиче на промену етничког састава дуж границе с Турском. Такви потези стварају огроман страх код избеглица који на сваки начин покушавају да дођу у Европску унију”, објашњава Радош Ђуровић.

Враћају и мигранте који нису прошли Србијом

број миграната присилно је пребачен из околних земаља у Србију, врло често уз употребу силе. Недавно је и Комесаријат за избеглице и миграције упутио апел међународној заједници за спречавање малтретирања миграната, а повод је био пребијање дечака из Авганистана у Хрватској.

„Имали смо случај људи који су у Словенији тражили азил, али су враћени у Хрватску, па у Србију. Тренутно заступамо мигранте који су на будимпештански аеродром стигли авионом и затражили азил. Нису га добили и пребачени су у Србију, иако овде нису никада боравили” напомиње Радош Ђуровић. И овим мигрантима, према речима Мирјане Миленковски, Србија помаже, обезбеђује смештај и храну, медицинску помоћ...

„По хуманитарном приступу, Србија је узор многим земљама не само у региону него и шире”, објашњава наша саговорница.