Čekanje na prelazak granice dugo tri godine

Oko 2.500 migranata trenutno je smešteno u pet centara za azil i 11 prihvatnih centara širom Srbije. Tri prihvatna centra privremeno nisu aktivna jer nema potrebe za dodatnim kapacitetima, navode u Komesarijatu za izbeglice i migracije. Neke porodice borave u ovim centrima čak dve i po ili tri godine čekajući da nastave put, najčešće ka Nemačkoj i Italiji.
„Oni žele da legalnim putem stignu u Mađarsku, u koju od januara ove godine na dva prelaza ulazi ukupno 10 migranata u toku sedmice. Ukoliko mađarski carinici, na primer, u ponedeljak prime petočlanu porodicu migranata koji trenutno borave u našoj zemlji, naredna četiri dana nikoga ne propuštaju”, objašnjavaju za „Politiku” u Komesarijatu za izbeglice i migracije.
Ističu da svi u prihvatnim i centrima za azil imaju neophodnu zdravstvenu i socijalnu zaštitu, a uz pomoć nevladinih organizacija obezbeđuju se radionice i programi za njih.
„Mali migranti pohađaju nastavu, sada je upisano 155 osnovaca i 47 srednjoškolaca, dok je trenutno 25 mališana u obaveznom predškolskom obrazovanju”, navode u Komesarijatu za izbeglice.
Ovo je, inače, treća godina zaredom da se u Srbiji organizuje upis dece migranata u škole. Prošle školske godine migranti osnovci koji su pohađali osmi razred polagali su završni ispit i dobili međunarodno priznate sertifikate koji im omogućavaju dalje školovanje, objašnjava Mirjana Milenkovski, predstavnica za medije Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) u Srbiji.
„Deca migranti imaju i dodatne časove srpskog jezika kako bi se lakše snašla u školi i pratila nastavu, kao i dopunske časove iz raznih predmeta. Dosta ih je naučilo naš jezik”, navodi naša sagovornica.
Ona podseća da migranti imaju i pravnu pomoć, pre svega, nevladinih organizacija koje im pomažu da prođu složenu proceduru traženja azila.
„Od 1. januara do kraja avgusta, prema podacima MUP-a, 169 osoba je predalo formalni zahtev za azil. U istom periodu, od pomenutog broja migranata 14 je dobilo azil, a 15 supsidijarnu zaštitu. Od početka sprovođenja Zakona o azilu i privremenoj zaštiti prošle godine, unapređena je azilna procedura”, objašnjava Mirjana Milenkovski.
Deca koja prelaze kontinente bez pratnje predstavljaju posebno ugroženu kategoriju, podložnu zloupotrebama i trgovcima ljudima. Trenutno je u centrima 176 ovih mališana.
Procene Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, čiji predstavnici svakodnevno na terenu pomažu migrantima, razlikuju se od državnih: prema njima, u Srbiji trenutno ima oko 5.000 migranata (tu su uračunati i oni u azilnim i prihvatnim centrima), a većina njih nema nijedan vid zaštite. Radoš Đurović, direktor ovog centra, kaže da migranti na našu teritoriju ulaze najviše iz pravca Makedonije, ali i Crne Gore, a u centralnu Srbiju stižu i preko naše južne pokrajine.
„Ovi migranti se ne zadržavaju dugo u našoj zemlji, većina se trudi da je napusti u roku od 48 sati. Odlaze putem Bosne, Hrvatske, Mađarske, ali i Rumunije. Dinamičnost njihovog prolaska kroz Srbiju diktiraju krijumčari”, kaže Đurović.

U Srbiju dnevno uđe više od 100 ljudi

Izbeglice preko Balkana pojačano dolaze u Evropu preko takozvane turske rute, ocenjuje Radoš Đurović.

„Prema našim podacima, više od sto ljudi dnevno ulazi u Srbiju. Uzrok za povećan broj migranata na Balkanu nije samo lepo vreme već i situacija u Turskoj, u kojoj vlasti u poslednja tri meseca intenzivno hvataju migrante i organizuju njihovo odvođenje na teritoriju Sirije, koju kontrolišu Turci. Pošto je najčešće reč o sirijskim izbeglicama arapskog porekla veruje se da postoji ideja da se u pojasu Sirije prisilno nasele izbeglice kao kontrateža kurdima, da se na taj način utiče na promenu etničkog sastava duž granice s Turskom. Takvi potezi stvaraju ogroman strah kod izbeglica koji na svaki način pokušavaju da dođu u Evropsku uniju”, objašnjava Radoš Đurović.

Vraćaju i migrante koji nisu prošli Srbijom

broj migranata prisilno je prebačen iz okolnih zemalja u Srbiju, vrlo često uz upotrebu sile. Nedavno je i Komesarijat za izbeglice i migracije uputio apel međunarodnoj zajednici za sprečavanje maltretiranja migranata, a povod je bio prebijanje dečaka iz Avganistana u Hrvatskoj.

„Imali smo slučaj ljudi koji su u Sloveniji tražili azil, ali su vraćeni u Hrvatsku, pa u Srbiju. Trenutno zastupamo migrante koji su na budimpeštanski aerodrom stigli avionom i zatražili azil. Nisu ga dobili i prebačeni su u Srbiju, iako ovde nisu nikada boravili” napominje Radoš Đurović. I ovim migrantima, prema rečima Mirjane Milenkovski, Srbija pomaže, obezbeđuje smeštaj i hranu, medicinsku pomoć...

„Po humanitarnom pristupu, Srbija je uzor mnogim zemljama ne samo u regionu nego i šire”, objašnjava naša sagovornica.