Шума је вреднија од злата
Три чланка из „Политике” су ме инспирисала да напишем овај: 30. августа 2019. „Индонежанин хода уназад у акцији спасавања шума” и „Пластичне кесе одлазе у историју”, а 9. новембра 2018. „Наследницима враћено 745 ха шуме на Златару”.
Ако Индонежанин брани шуме на другом континенту, штитећи целу планету, онда би свако од нас требало да допринесе одбрани и заштити наших шума.
Ако се пластичне кесе повлаче, доћи ће брзо време када ће старе добре папирне кесе бити једине дозвољене. Како је рециклажа отпада код нас тек у повоју, то ће опет данак платити шуме.
Шума је природна појава и ресурс од непроцењиве вредности. Сигурна сам да је потребнија од злата.
Србија са оваквим природним условима које има: климатски, орографски, хидролошки... може да опстане без злата, али не и без шума. Поплаве које праве штете мерене милионима последица су пре свега голих падина, обраде нагнутог и плитког земљишта, деградираних шума и недовољно шума које ће да задрже кишу да се вода полако упије у земљу, а не да се сручи низ њу.
Све шумско земљиште треба да је одавно под шумом, као и оно које није рационално за пољопривредну производњу. Пре више деценија држава је нудила приватницима и сељацима бесплатне саднице за пошумљавање, али је веома мали број њих то искористио.
Приватне шуме се немилице секу те су девастиране. Ретко ко тражи дозволу за сечу, а ако је тражи лако је добија.
Какав однос наши људи имају према природи и општем добру, прича не само река Увац из краја поменутог у наслову „Политикиног” чланка, већ и цела земља. Увац је у ствари лакши случај јер је сав отпад скупљен на једној одређеној површини и не може да оде из ње, али су у шуми све рупе, суви потоци, увале и јаруге пуни кућног и техничког отпада, који се никада неће извадити одатле или ће га вода однети даље.
И приватне шуме треба да буду обухваћене елаборатом „Уређајна основа” којом је одређено како се подиже, негује, штити и експлоатише свака шума. Сече се само онолико колико то дозвољава њен квалитет, а не потреба продавца огревног дрвета.
Дирекција за шуме при Влади Србије треба строго да контролише и кажњава шумска газдинства, којима је поверено ово национално благо, а они шумокрадице. Никада није касно за добро решење.
Вера Грујић Сотировић,
просторни планер у пензији
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


