Малолетне насилнице одговараће пред судом

Девојчице И. О. (15) и Д. И. (14) које су, како се види на снимцима који су се последњих дана појавили на друштвеним мрежама, тукле и вербално понижавале А. М. (15) из Барајева, одговараће кривично и то за насилничко понашање. Подношење кривичних пријава против њих наложило је Одељење за малолетнике Вишег тужилаштва у Београду, па би поступајући тужилац, како је за „Политику” речено у овој установи, ускоро требало да саслуша осумњичене, оштећену, али и њихове родитеље и представнике центра за социјални рад.

Како сазнајемо, иако се на снимцима то не види, А. М. која је претрпела насиље, задобила је видљиве повреде, али каква је природа повреда тек треба да буде утврђено. Медицински радник који буде утврђивао интензитет и врсту повреда биће саслушан као сведок у поступку који је покренут против две малолетне насилнице.

– Осумњиченима није одређено задржавање јер у случају малолетника то није предвиђено. Истрагом би требало да буду утврђене све околности случаја, након чега ће тужилаштво одлучити о даљим корацима – речено је за „Политику” у Вишем јавном тужилаштву.

С обзиром на то да осумњичене имају више од 14 година до када деца по закону не могу законски да буду санкционисана, нема законских препрека да онe одговарају пред судијом за малолетнике.

На четири снимка, колико их је до сада објављено на друштвеним мрежама, јасно се види како две девојчице шамарају, вређају и псују А. М, док неко други, претпоставља се другарице осумњичених, све то снимају мобилним телефоном. На једном од снимака се чак чује како онај који снима говори једној од осумњичених да понови шамар „јер није успела да сними”. 

После објаве видеа, огласила се и мајка претучене девојчице, рекавши да није имала храбрости да узнемирујуће снимке погледа до краја. Потом је захвалила свима који су осудили насиље, а посебно полицији која је, како је рекла, веома брзо реаговала.

Значајна је улога и другарица и другова малтретиране девојчице у откривању насилница. Они су, наиме, на снимцима препознали девојчице које су тукле њихову другарицу и, уз поруку „стоп насиљу”, на својим налозима на друштвеним мрежама почели да објављују њихове фотографије.

Да би се утврдиле све околности случаја који је згрозио јавност, поступак у својој надлежности покренуло је и Министарство просвете. Како нам је речено у ресорном министарству, њихова инспекција јуче је изашла на терен где ће обавити разговоре са свим учесницима догађаја, али и наставницима и директором школе. Сви за које се утврди да су на било који начин допринели или прећуткивали овај догађај, како нам је речено, претрпеће санкције сходно преступу који су направили.

Најрелевантнија истраживања, према речима Иване Миленковић из Удружења „Друг није мета”, показују да је свако четврто дете у Србији жртва неког вида насиља, као и да велики проблем представља чињеница да се не пријављују сви случајеви. Због тога је, како каже, немогуће добити реалну и тачну слику о броју деце која су била жртвe вршњачког насиља.

– Када говоримо о облицима вршњачког насиља, можемо да кажемо да су заступљени сви облици, нарочито насиље које се врши дигиталним путем. То је посебно опасно с обзиром на то да родитељи нису довољно едуковани да испрате активности своје деце на друштвеним мрежама. Са друге стране, наставници нису посебно заинтересовани да се баве овим проблемом. Имате професоре који ће, када ученици направе вајбер групу како би излагали непријатности неког од ученика, рећи да то није њихов проблем – наводи Миленковићева.

Једино што је преостало у борби против вршњачког насиља је, како каже представница Удружења „Друг није мета”, јесте – превентива. Упозорава да је то дугорочан и спор процес, али да је у друштву у којем живимо и функционишемо једини могућ и одржив начин.

Подсећамо, Алекса Јанковић из Ниша, који би данас имао 22 године починио је самоубиство, 2011. године због вршњачког насиља којем је био изложен у својој школи. Предлог за строже кажњавање ученика који врши насиље у школи, назван по њему „Алексин закон”, није усвојен, поред осталог због тога што се сматрало да би ученик тиме био изопштен из друштва, односно из средине.