Maloletne nasilnice odgovaraće pred sudom

Devojčice I. O. (15) i D. I. (14) koje su, kako se vidi na snimcima koji su se poslednjih dana pojavili na društvenim mrežama, tukle i verbalno ponižavale A. M. (15) iz Barajeva, odgovaraće krivično i to za nasilničko ponašanje. Podnošenje krivičnih prijava protiv njih naložilo je Odeljenje za maloletnike Višeg tužilaštva u Beogradu, pa bi postupajući tužilac, kako je za „Politiku” rečeno u ovoj ustanovi, uskoro trebalo da sasluša osumnjičene, oštećenu, ali i njihove roditelje i predstavnike centra za socijalni rad.

Kako saznajemo, iako se na snimcima to ne vidi, A. M. koja je pretrpela nasilje, zadobila je vidljive povrede, ali kakva je priroda povreda tek treba da bude utvrđeno. Medicinski radnik koji bude utvrđivao intenzitet i vrstu povreda biće saslušan kao svedok u postupku koji je pokrenut protiv dve maloletne nasilnice.

– Osumnjičenima nije određeno zadržavanje jer u slučaju maloletnika to nije predviđeno. Istragom bi trebalo da budu utvrđene sve okolnosti slučaja, nakon čega će tužilaštvo odlučiti o daljim koracima – rečeno je za „Politiku” u Višem javnom tužilaštvu.

S obzirom na to da osumnjičene imaju više od 14 godina do kada deca po zakonu ne mogu zakonski da budu sankcionisana, nema zakonskih prepreka da one odgovaraju pred sudijom za maloletnike.

Na četiri snimka, koliko ih je do sada objavljeno na društvenim mrežama, jasno se vidi kako dve devojčice šamaraju, vređaju i psuju A. M, dok neko drugi, pretpostavlja se drugarice osumnjičenih, sve to snimaju mobilnim telefonom. Na jednom od snimaka se čak čuje kako onaj koji snima govori jednoj od osumnjičenih da ponovi šamar „jer nije uspela da snimi”. 

Posle objave videa, oglasila se i majka pretučene devojčice, rekavši da nije imala hrabrosti da uznemirujuće snimke pogleda do kraja. Potom je zahvalila svima koji su osudili nasilje, a posebno policiji koja je, kako je rekla, veoma brzo reagovala.

Značajna je uloga i drugarica i drugova maltretirane devojčice u otkrivanju nasilnica. Oni su, naime, na snimcima prepoznali devojčice koje su tukle njihovu drugaricu i, uz poruku „stop nasilju”, na svojim nalozima na društvenim mrežama počeli da objavljuju njihove fotografije.

Da bi se utvrdile sve okolnosti slučaja koji je zgrozio javnost, postupak u svojoj nadležnosti pokrenulo je i Ministarstvo prosvete. Kako nam je rečeno u resornom ministarstvu, njihova inspekcija juče je izašla na teren gde će obaviti razgovore sa svim učesnicima događaja, ali i nastavnicima i direktorom škole. Svi za koje se utvrdi da su na bilo koji način doprineli ili prećutkivali ovaj događaj, kako nam je rečeno, pretrpeće sankcije shodno prestupu koji su napravili.

Najrelevantnija istraživanja, prema rečima Ivane Milenković iz Udruženja „Drug nije meta”, pokazuju da je svako četvrto dete u Srbiji žrtva nekog vida nasilja, kao i da veliki problem predstavlja činjenica da se ne prijavljuju svi slučajevi. Zbog toga je, kako kaže, nemoguće dobiti realnu i tačnu sliku o broju dece koja su bila žrtve vršnjačkog nasilja.

– Kada govorimo o oblicima vršnjačkog nasilja, možemo da kažemo da su zastupljeni svi oblici, naročito nasilje koje se vrši digitalnim putem. To je posebno opasno s obzirom na to da roditelji nisu dovoljno edukovani da isprate aktivnosti svoje dece na društvenim mrežama. Sa druge strane, nastavnici nisu posebno zainteresovani da se bave ovim problemom. Imate profesore koji će, kada učenici naprave vajber grupu kako bi izlagali neprijatnosti nekog od učenika, reći da to nije njihov problem – navodi Milenkovićeva.

Jedino što je preostalo u borbi protiv vršnjačkog nasilja je, kako kaže predstavnica Udruženja „Drug nije meta”, jeste – preventiva. Upozorava da je to dugoročan i spor proces, ali da je u društvu u kojem živimo i funkcionišemo jedini moguć i održiv način.

Podsećamo, Aleksa Janković iz Niša, koji bi danas imao 22 godine počinio je samoubistvo, 2011. godine zbog vršnjačkog nasilja kojem je bio izložen u svojoj školi. Predlog za strože kažnjavanje učenika koji vrši nasilje u školi, nazvan po njemu „Aleksin zakon”, nije usvojen, pored ostalog zbog toga što se smatralo da bi učenik time bio izopšten iz društva, odnosno iz sredine.