Русија никад даља од СТО

Специјално за „Политику”
Москва, 29. маја – Иако се очекивало да преговори у Женеви о придруживању Русије Светској трговинској организацији (СТО), одржани од 27 до 29. маја, буду корак напред на путу дугом 12 година, они су завршени тако да се чини да Руска Федерација (РФ) никад није била даље од циља.
Придруживање Светској трговинској организацији омета читав низ економских услова који су за Русију неприхватљиви али и политички бојкот Грузије која тврди да неће дозволити да се разговара све док Русија не укине одлуку о успостављању директних економских односа са Абхазијом и Јужном Осетијом и низу повластица које су садржане у недавној препоруци бившег председника Путина руским властима.

Преговори су најпре били заказани за 6. мај, али су одложени због става Грузије. Овог пута Грузија је поново одбила да седне за преговарачки сто. Руководилац одељења за преговоре руског Министарства за трговину Максим Медветков је поступак Грузије прокоментарисао речима да њени захтеви немају никакве везе са СТО. То је био и став Грузије још у фебруару ове године, када је обећала да неће постављати препреке придруживању Русије СТО, а о ситуацији са Абхазијом и Јужном Осетијом ће разговарати одвојено. У међувремену је Русија укинула економске санкције које су земље ЗНД увеле 1996. године непризнатим републикама, што је у Грузији доживљено као директан напад на суверенитет државе.

 „Ми не можемо да разговарамо о тамо некаквим трговинским односима кад трају покушаји да се анектира територија Грузије”, изјавио је грузијски министар за реинтеграције Темур Јакобашвили.
Поред тога, Грузија је незадовољна и економским односима са Русијом. Иако је између две земље 1994. године потписан Споразум о слободној трговини, Русија је 2005. године увела забрану на увоз пољопривредних производа и вина, а 2006. и на увоз чувене минералне воде боржоми из Грузије. У образложењу се каже да нису одговарали санитарним условима. Тако је трговинска размена 2007. године спала на 647,1 милион долара, од чега је руски извоз (гаса) – 586 милиона долара.

Иако су после одлуке о укидању санкција Абхазији и Јужној Осетији, укинуте забране и за увоз из Грузије, ефекти се још не виде.

На пут Русије у СТО препреке постављају и скандинавске земље које су незадовољне високим царинама на извоз дрвета.

У складу са својом политиком да од земље извозника сировина постане извозник готових производа, Русија је у последње време, да би омогућила боље услове својим прерађивачима, двапут повећавала таксе на извоз дрвета. Шведска и Финска, као велики произвођачи хартије, инсистирају да за све земље у оквиру СТО морају бити једнаке цене, тј. да сировине плаћају по цени која важи за руске  прерађиваче, што Русији никако не одговара.

Следећа препрека је Саудијска Арабија која је 2005. године, да би ушла у СТО, морала да пристане да својим грађанима продаје нафту по истим ценама као и у иностранству. Сада, уз подршку САД, тражи да то исто учини и „Гаспром”.

Са представницима Саудијске Арабије Максим Медведков ће идуће недеље наставити разговоре у Ријаду.

Напредак у преговорима нико не очекује брзо, тим пре што Русији, иако стално истиче предности чланства у светској организацији, то одавно више није питање од прворазредног значаја. Пре само неколико година она је била далеко спремнија да прихвати услове које су јој постављали, а пошто је економски ојачала, мисли пре свега о својим интересима. Премијер Путин је у понедељак, на првом заседању президијума владе, затражио од првог вицепремијера Виктора Зупкова и министра за пољопривреду Алексеја Гордејева да припреми списак мера за заштиту интереса домаћих произвођача у оквиру преговора о придруживању Светској трговинској организацији. Дао им је рок од недељу дана да заврше посао.

Русија покушава да се придружи Светској трговинској организацији од 1995. године. Већ тада је генерални директор СТО Питер Сазерленд изјавио да ће бити примљена већ следеће, 1996. године. Ипак, из године у годину налазе се све новији и новији разлози да се тај чин одгоди. До сада је РФ успела да обезбеди сагласност 60 земаља, што је далеко више од било које друге земље учеснице. Чак је и Кина имала краћи пут – морала је да разговара са само 50 чланица СТО.