Супротстављање реда и хаоса

Путовања су најбољи животни учитељи. Просторе у којима сам боравила сликам у бојама доживљеног. Дела која настају су слике супротстављених особина моје личности – реда и хаоса. Путовања ми служе и за урањање у сопствени унутрашњи свет који потом откривам на платнима – појашњава уметница Ребека Абдагић из Сарајева. Она је премијерно београдској публици представила слике у техници акрил на платну на изложби у Павиљону „Цвијета Зузорић”.

Радови су настајали у последње три године, а најстарији међу њима рађени су на ликовној колонији „Сопоћанска виђења” где је уметница на платно пренела своју перцепцију манастира Сопоћани и то виђење обновљеног манастира у топлим и јаким тоновима, док је на другој слици приказан разрушен манастир у хладним валерима. Сликарка инспиративним називима дела гради причу откривајући тако свој унутрашњи свет и допуштајући да се емоције, како каже, слободно крећу и у лавиринтима свакодневних дешавања налазе свој пут. Лавиринти и јасне геометријске форме лако се уочавају на њеним платнима, а својеврсна шетња почиње управо читањем наслова покрај слика: „Излаз”, „Пропадање”, „Успон”, „Страх од непознатог”, „Раст”, „Несигурност”, „Топлина”, „Сазревање”, „Збуњеност”, „Промена”, „Изгубљеност”, „Мир”…

– Ред се очитава у чистоћи плохе, јасно ограниченим површинама и архитектонским конструкцијама, док се једна врста бунта јавља у избору боје, који је најчешће потпуно случајан, заправо подсвестан и пресликава осећање простора у којем се налазим. Тај је осећај и доживљај виђеног преведен у плоху и боју. Одсуство човека је намерно и означава спокој, али упућује на отуђеност или потребу за сабирањем мисли – истакла је уметница.