Расте цена српском „злату” у Токију

Обећање председника Републике Србије Александра Вучића српским одбојкашицама да ће за олимпијску титулу добити по 50.000 евра – знак је да ће се ускоро мењати Уредба о националним спортским признањима и новчаним наградама. Да би премије биле повећане, неопходно је да се пре Олимпијских игара у Токију (24. јул – 9. август 2020) измени уредба која је се од јуна 2006, када је установљена на заседању Владе Републике Србије у Крушевцу, неколико пута мењала.

Када је реч о Олимпијским играма, по садашњој уредби, „новчана награда се додељује сваком освајачу медаље и главном тренеру екипе, односно тренеру спортисте, у износу”:

– 45.000 евра за златну медаљу у појединачном спорту, односно 40.000 евра у екипном спорту,

– 40.000 евра за сребрну медаљу у појединачном спорту, односно 35.000 евра у екипном спорту,

– 35.000 евра за бронзану медаљу у појединачном спорту, односно 30.000 евра, у екипном спорту.

Ако екипно злато у Токију буде вредновано са 50.000 евра, онда би у складу с тим требало да се коригују и остале награде (и за европска и светска првенства), па би у том случају титула у појединачним спортовима могла да износи 55.000 евра, а можда и 60.000.

Вучић ће овом изјавом сигурно узбуркати страсти код наших комшија Хрвата који су поносно обзнанили да су дуплирали премије у односу на Олимпијске игре у Рију 2016.

Председник Владе Републике Хрватске Андреј Пленковић је пре непуне две године најавио повећање премија спортистима за сто одсто, а онда је то конкретним бројкама потврдила Јаница Костелић, државни секретар за спорт те земље, изјавивши да ће олимпијско злато у појединачним спортовима бити награђено са 208.000 куна (око 28.500 евра), а екипно са 170.000 (23.000). То је, као што се види, знатно мање у односу на садашњу српску уредбу, док би по новој наши спортисти могли да буду дупло више награђени од хрватских.

Рецимо, за титулу у Рију српски рвач Давор Штефанек је добио 45.000 евра, а најбоља хрватска спортисткиња, двострука олимпијска шампионка у бацању диска, Сандра Перковић, око 14.000 евра. Свака наша кошаркашица (бронза у Рију 30.000 евра) награђена је дупло више него Перковићева. Словенци су свог јединог шампиона из Бразила, џудисткињу Тину Трстењак, дочекали чеком од 20.000 евра.

Оно што је, чини нам се, боље решено у хрватским наградама, то је део у вези са стручњацима. Код њих постоји награда и за првог тренера и за стручни штаб (код нас само за главног тренера, па су тако многи од њих делили своју премију с колегама). Хрватска издваја за стручни штаб појединачног спортисте 416.000 куна (око 56.500 евра), док у екипним спортовима тренер добија 170.000 (23.000), а остатку стручног штаба следује 340.000 (46.000). У Хрватској је, иначе, просечна плата (близу 900 евра) отприлике дупло већа него код нас.

Када се сабере свих осам одличја у Рију 2016, држава Србија је издвојила за награде 2,22 милиона евра. Наши спортисти су тада освојили две златне медаље (рвач Давор Штефанек и ватерполисти), четири сребрне (Тијана Богдановић у теквонду, кајакашки двосед Марко Томићевић и Миленко Зорић, одбојкашице и кошаркаши) и две бронзе (атлетичарка Ивана Шпановић и кошаркашице).

Награде за успехе у Рију (у еврима)

Спортисти

520.000           ватерполисти

420.000           кошаркаши

420.000           одбојкашице

360.000           кошаркашице

80.000 кајакаши (двосед)

45.000 Давор Штефанек (рвање)

40.000 Тијана Богдановић (теквондо)

35.000 Ивана Шпановић (атлетика)

Укупно: 1.920.000 евра

Тренери

45.000 рвање

40.000 ватерполо

40.000 теквондо

40.000 кајак

35.000 кошарка (м)

35.000 одбојка (ж)

35.000 атлетика

30.000 кошарка (ж)

Укупно: 300.000 евра

Укупно спортисти и тренери: 2.220.000 евра