Колико су безбедна деца у виртуелном простору

Дигитална технологија већ је променила свет, а мења и детињство наше деце. Често се каже да је данашњој деци мобилни телефон „продужена рука”, да је постао саставни део њиховог живота. Пошто је виртуелни свет постао битан део њиховог реалног живота, на нама старијима је да деци и младима предочимо потенцијалне опасности и с њима их на време упознамо.

Интернет поседује низ предности и добрих карактеристика као што су лак приступ, потенцијално велика публика из целог света, брза комуникација и проток информација, виртуелна присутност. Дигиталне технологије омогућиле су деци и младима олакшано учење и образовање, једноставан приступ информацијама, креативност, учиниле да се њихов глас чује, да учествују у кампањама подизања нпр. еколошке свести, савладавање страних језика, пре свега енглеског, олакшале су комуникацију и повезивање вршњака.

Међутим, постоји тамна страна која укључују незаконите активности које штете пре свега деци. Предаторима интернет омогућава нове видове експлоатације и злостављања деце, да постављање нелегалног и често бруталног садржаја децу искоришћавају на најсуровије начине. Насилницима је пружена могућност да се сакрију иза анонимности и својим жртвама направе пакао од живота, контактирајући их и узнемиравајући их на различитим форумима, друштвеним мрежама па и путем четовања у видео-играма. Садржај који кружи интернетом често је непримерен деци, а што је најгоре многа деце и само креирају непримерен садржај (рецимо, снимање туча вршњака, малтретирања животиња…). Трговина децом није искључена – ако дете одлучи да се нађе уживо са непознатом особом коју никад није упознало сем путем комуникације на друштвеним мрежама ризикује да себе доведе у опасност да буде киднаповано или искоришћено.

Узрасна група која је најзаступљенија у виртуелном свету су млади од 13 до 25 година. Трећину укупних корисника интернета чине млађи од 18 година. Деца у све млађем узрасту постају корисници друштвених мрежа. Истраживања кажу следеће: у САД од десеторо деце чак девет претрпи неки облик сајбер непријатности. У Србији од троје деце једно доживи неки од облика сајбер узнемиравања.

Истраживања такође показују и да учестало коришћење смартфона утиче на пажњу и концентрацију, на памћење, да изазива преоптерећеност, неусредсређеност, да утиче на самопоуздање, губитак контроле, могућу појаву депресије и анксиозности, на проблем разликовања битног од небитног садржаја, да утиче на сан и вид, на поимање света и ситуације у окружењу. Све побројано важи поготову за децу и младе. Претерано коришћење смартфона, таблета, лаптопа, и присуство на друштвеним мрежама штети младима, а могу се развити и зависности од интернета или играња видео-игрица.

Како би се спречила могућа злоупотреба деце и младих, потребно је научити их и усмерити да постану свесни како да заштите себе и своју приватност на мрежи. Децу треба упутити у безбедносну културу коришћења интернета и популарних друштвених мрежа. Треба да развијају здраве сајбер идентитете, да науче како да сачувају своју приватност, да се што мање излажу ризицима у виртуелном свету, да науче да разликују корисне и истините информације од лажних и непроверених.

Заштита деце и младих на интернету постаје једно од најбитнијих питања безбедности, како на глобалном нивоу, тако и у Србији.

Мисија сваког од нас мора да буде да заштитимо децу од ризика у виртуелном свету, али и да их учимо дигиталној писмености и како да буду безбедна на интернету.

*Едукатор