Koliko su bezbedna deca u virtuelnom prostoru

Digitalna tehnologija već je promenila svet, a menja i detinjstvo naše dece. Često se kaže da je današnjoj deci mobilni telefon „produžena ruka”, da je postao sastavni deo njihovog života. Pošto je virtuelni svet postao bitan deo njihovog realnog života, na nama starijima je da deci i mladima predočimo potencijalne opasnosti i s njima ih na vreme upoznamo.

Internet poseduje niz prednosti i dobrih karakteristika kao što su lak pristup, potencijalno velika publika iz celog sveta, brza komunikacija i protok informacija, virtuelna prisutnost. Digitalne tehnologije omogućile su deci i mladima olakšano učenje i obrazovanje, jednostavan pristup informacijama, kreativnost, učinile da se njihov glas čuje, da učestvuju u kampanjama podizanja npr. ekološke svesti, savladavanje stranih jezika, pre svega engleskog, olakšale su komunikaciju i povezivanje vršnjaka.

Međutim, postoji tamna strana koja uključuju nezakonite aktivnosti koje štete pre svega deci. Predatorima internet omogućava nove vidove eksploatacije i zlostavljanja dece, da postavljanje nelegalnog i često brutalnog sadržaja decu iskorišćavaju na najsurovije načine. Nasilnicima je pružena mogućnost da se sakriju iza anonimnosti i svojim žrtvama naprave pakao od života, kontaktirajući ih i uznemiravajući ih na različitim forumima, društvenim mrežama pa i putem četovanja u video-igrama. Sadržaj koji kruži internetom često je neprimeren deci, a što je najgore mnoga dece i samo kreiraju neprimeren sadržaj (recimo, snimanje tuča vršnjaka, maltretiranja životinja…). Trgovina decom nije isključena – ako dete odluči da se nađe uživo sa nepoznatom osobom koju nikad nije upoznalo sem putem komunikacije na društvenim mrežama rizikuje da sebe dovede u opasnost da bude kidnapovano ili iskorišćeno.

Uzrasna grupa koja je najzastupljenija u virtuelnom svetu su mladi od 13 do 25 godina. Trećinu ukupnih korisnika interneta čine mlađi od 18 godina. Deca u sve mlađem uzrastu postaju korisnici društvenih mreža. Istraživanja kažu sledeće: u SAD od desetoro dece čak devet pretrpi neki oblik sajber neprijatnosti. U Srbiji od troje dece jedno doživi neki od oblika sajber uznemiravanja.

Istraživanja takođe pokazuju i da učestalo korišćenje smartfona utiče na pažnju i koncentraciju, na pamćenje, da izaziva preopterećenost, neusredsređenost, da utiče na samopouzdanje, gubitak kontrole, moguću pojavu depresije i anksioznosti, na problem razlikovanja bitnog od nebitnog sadržaja, da utiče na san i vid, na poimanje sveta i situacije u okruženju. Sve pobrojano važi pogotovu za decu i mlade. Preterano korišćenje smartfona, tableta, laptopa, i prisustvo na društvenim mrežama šteti mladima, a mogu se razviti i zavisnosti od interneta ili igranja video-igrica.

Kako bi se sprečila moguća zloupotreba dece i mladih, potrebno je naučiti ih i usmeriti da postanu svesni kako da zaštite sebe i svoju privatnost na mreži. Decu treba uputiti u bezbednosnu kulturu korišćenja interneta i popularnih društvenih mreža. Treba da razvijaju zdrave sajber identitete, da nauče kako da sačuvaju svoju privatnost, da se što manje izlažu rizicima u virtuelnom svetu, da nauče da razlikuju korisne i istinite informacije od lažnih i neproverenih.

Zaštita dece i mladih na internetu postaje jedno od najbitnijih pitanja bezbednosti, kako na globalnom nivou, tako i u Srbiji.

Misija svakog od nas mora da bude da zaštitimo decu od rizika u virtuelnom svetu, ali i da ih učimo digitalnoj pismenosti i kako da budu bezbedna na internetu.

*Edukator