Како да Србија побољша квалитет пшенице

Извозници пшенице и брашна ове године мораће да појачају контроле квалитета како садржај токсина не би прешао дозвољене границе. Због појаве болести фузаријум на нашим житним пољима, очекивано је да ће увозници контролисати и тај параметар, поручују стручњаци.

Ова економска година није најбоље почела за трговце житом. Према подацима „Житоније”, у августу је извезено свега око 31.000 тона, а биланс (јул и август) најлошији је у последње четири године. Осим високе цене (у једном делу године) која се, по мишљењу стручњака, није уклапала у извозне калкулације, као разлог пада интересовања за житом из Србије све чешће се помиње и све слабији квалитет домаћег хлебног зрна.

Припреме за овогодишњу јесењу сетву почеће ускоро па стручњаци напомињу да је управо сада време за побољшање квалитета српске пшенице. Професор др Мирослав Малешевић, један од наших водећих стручњака за стрна жита и стручни консултант највеће семенске куће у Србији истиче да је избор сорте први корак за успешну производњу, не само жита већ и свих других биљних врста.

– У Србији је у понуди велики избор сорти, више их је од стотину што збуњује произвођаче јер има превише информација. Велики је и број информација о сортименту који се нуди. Питање је поузданост тих информација и вероватноћа да ће агроеколошки услови одговарати баш тој сорти коју рекламира њен аутор или увозник – каже наш саговорник и додаје да ће, уколико ратари изаберу сорту која не носи генетску основу за квалитет, „све касније мере током вегетације биће узалудне”.

– Подстицаји за квалитет, све очигледније, неће доћи од државе. А вероватно ни од купаца или извозника. Зато је, сматрам, добра прилика да се преко Дирекције за робне резерве обезбеди семе најквалитетнијих сорти – каже Малешевић.

На сортној листи Србије има више од од 180 регистрованих сорти пшенице.

– Потенцијал за квалитет зрна појединих сорти је познат, али се не износи јавно. Једино се код нас, у односу на ЕУ, пшеница не разврстава и не плаћа по квалитету – истиче он и додаје да због превелике употребе недекларисаног семена и због одсуства разврставања квалитет пшенице из Србије губи на вредности код купаца у иностранству. То се, каже, одражава на цену наше пшенице на домаћем и страном тржишту. На крају се све сваљује на произвођаче који све мање профитирају јер трговци диктирају услове откупа, складиштења и извоза.

– У суштини сви губе, укључујући и грађанство које конзумира производе из пекарства – сматра Мирослав Малешевић.

Жестоке климатске промене које су нас захватиле последњих неколико година прете да умање нашу примарну производњу у сваком погледу: по количини и по квалитету. Ипак, каже, све приче о мањој вредности домаћег сортимента у односу на страни демантовале су прошла и ова година. Тестирање сорти пшенице у макроогледима показало је да домаће сорте ни у једном локалитету нису биле слабије по приносу у односу на стране. Према његовим речима, то се нарочито показало у Војводини, где се често тврди, без доказа, да НС сорте дају тону мање приносе по хектару. Како објашњава, показало се да су наше сорте (попут „симониде”, „звездане” и „НС 40 С”) биле боље или, у најмању руку, равноправне с најзаступљенијим страним сортама. Када је у питању технолошки квалитет зрна – домаће сорте су биле супериорне.

– Да се стриктно примењивао важећи правилник о квалитету, многе стране сорте би завршиле у фабрикама сточне хране. Показале су велику неотпорност на високе температуре у завршним фазама вегетације, што се одразило на њихову специфичну масу зрна. Када се узму у обзир сви параметри, дошло је до драстичног пада квалитета зрна.

– Поред тога, забележено је и веће присуство фузариозних зрна. Како је фузаријум системично обољење, које се преноси зрном, а не може се елиминисати обичним третирањем семена фунгицидима при доради. Произвођачи се упозоравају да обрате пажњу на присуство ове опасне болести. Због тих проблема биће веома ризична употреба сопственог семена, без претходног испитивања – рекао је професор Мирослав Малешевић и упозорио да је на нашим њивама 60 одсто недекларисаног семена. Ако се овако настави, могле би да се појаве одређене болести, попут ове, које се преносе семеном. Сваке године то може да букне. Тако бисмо лако уместо извозника могли да постанемо зависници од увоза жита.