„Плава локомотивa” чека обнову

Некада је шпартала југословенским пругама вукући „Плави воз” са Титом у њему. Сада „Плава” локомотива самује на колосеку који не води нигде смештеном између некадашње Главне железничке станице и Поште на Савском тргу. На том месту свечано је постављена за јубилеј – стогодишњицу отварања пруге Београд – Ниш. Овај 135. рођендан дочекала је сама без помпе и свећица. Окружена остацима некадашњег железничког чворишта, затвореном Главном станицом, поштом, радозналцима, мигрантима и сумњивцима који се у вечерњим часовима мотају око ње. Трагови времена већ су видљиви на њеном лицу – рђа увелико нагриза њене поре, а деловање корозије се примети чим јој се приближите.

Tрагови времена и рђе 

Али, како сазнајемо, не би требало да остане у том стању јер је предвиђено да буде обновљена.

– „Плава локомотива” која се налази на платоу између некадашње Главне железничке станице Београд и Поште шест, једна је од првих локомотива која је вукла „Плави воз”. Она припада техничкој збирци Железничког музеја. Њена заштита и рестаурација прописане су Законом о заштити културних добара и подлежу строгим музеолошким прописима. Наше предузеће ће планирати средства за рестаурацију музејских експоната, која ће обухватити и ту локомотиву – кажу у „Железницама Србије” а. д.

Надлежни за обављање и извођење радова на Савском тргу заинтересовани су да се један број локомотива из фонда Железничког музеја, међу којима је и „Плава локомотива”, изложе на том простору, али још није тачно дефинисано које ће то локомотиве бити.

„Политика” је недавно писала да постоје планови да се после обнове зграде Главне железничке станице део некадашњих колосека претвори у својеврсни музеј на отвореном где би биле смештене и неке од ових локомотива. Да ли ће ту бити премештена и „плава” још се не зна.

Парна локомотива нормалног колосека, серије ЈДЖ 11-022, била је на челу „Плавог воза” од 1947. до 1957. године. Југословенске железнице поседовале су укупно 63 овакве локомотиве, а за потребе „Плавог воза” користило се само шест.

Произведена је у фабрици „Маваг”, у Будимпешти, 1947. године. Припада групи брзовозних парних локомотива и достизала је брзину 90 километара на час. Дужина парњаче са тендером је 21,039 метара. Од 1947. до 1978. године прешла је 1.627.087 километара.

Као спомен-обележје, на месту где се данас налази, ова локомотива постављена је 1984. године поводом троструког јубилеја – Стогодишњице пруге Београд–Ниш, тридесетогодишњице радничког самоуправљања ЈЖ и Дана железничара. Парњачу са спомен-плочом свечано је открио Милорад Гроздановић, један од машиновођа „Плавог воза”.