Руски нобеловци

Први руски научник који је добио Нобелову награду био је Иван Павлов (1904), за радове на пољу физиологије-медицине (условни рефлекс). Годишњица рођења обележена је са две марке СССР-а, 1949. године.

Ове, 2008.године, руска пошта је годишњице рођења значајних научника и добитника Нобелове награде, обележила са по једном спомен-марком од шест рубаља.

Лев Давидович Ландау (1908-1968), био је совјетски физичар који је дао огроман допринос у многим областима теоретске физике. Године 1962. добио је Нобелову награду за физику за развој математичке теорије о суперфлуидности. Иначе, радио је на квантно механичкој теорији диамагнетизма, теорији суперфлуидности, Гинзбург-Ландау теорији суперпроводности, Ландау полу у квантној електродинамици и двокомпонентној теорији неутрина.         

Иља Михајлович Франк, рођен је у Санкт Петербургу октобра 1908, као син професора математике Михајла Лудвиговича Франка. Студирао је и дипломирао 1930 на Московском државном универзитету. Године 1931. постао је асистент у лабораторији професора Терењина у Државном оптичком институту у Лењинграду, а 1934.почео је да сарађујекао научни сарадник на Физичком институту Лебедева у Академији наука. Од 1941.био је сарадник у Атомском институту. После 1957. заузимао је положај директора Неутронске лабораторије Института за нуклеарна истраживања.

Прва истраживања И.М.Франка била су на подручју фотолуминисценције и у фотохемији.

Од 1934. почео је да ради на нуклеарној физици у лабораторији професора Д.В.Скобељцина. Експериментална истраживања изводио је помоћу гама-зрака и проучавао мерења и проблеме у вези са тим. Даље је радио на неутронској физици, вршио истраживања реакције лаких нуклеуса и нуклеарне фисије помоћу мезона.

Франк је добио звање доктора физичко-математичких наука 1935, а 1944. достигао ранг професора, да би две године касније постао и дописни члан Академија наука СССР-а.

Године 1958.добио је Нобелову награду за физику, заједно са руским научницима П.А. Черенковим и И.Е.Тамом, за тумачење Черенковљевог ефекта.