Мајстор на шакухаћи флаути

Свирати на шакухаћи флаути је компликовано. Извођач мора да савлада посебну технику дисања и увежба специфичне покрете главе, признаје јапански шакухаћи флаутиса и композитор Јасуке Ирие. Он први пут гостује у Србији и за ту прилику одабрао је комбинацију традиционалних и модерних дела. Пре почетка концерта у Београдској филхармонији, он је публици открио занимљивости о овом инструменту. Вертикалног је облика, има пет отвора, прави се од бамбуса. Има традицију дугу 1.300 година. Назив шакухаћи, како каже уметник, није се појавио случајно. У преводу ова реч значи стопало и осам. Заправо, 1,8 јапанских стопа или 54,5 центиметара је стандардна дужина флауте која се први пут појавила у Јапану.

Због карактеристичног начина свирања који захтева вичност и апсолутну посвећеност музичара, звук који се чује ствара јединствену хармонију мелодије и суптилне вибрације инструмента.

Право на репертоару било је дело„Ефемерални океан” које је компоновао Ирие, инспирисан мистериозним океаном ноћу. Међу његовим композицијама биле су и „Трка судбине”, „Дрво света”, „Феномен Земље” и „Дух самураја”. Извео је и комад непознатог аутора „Ждрал трага за гнездом” и дело које је написао Макото Морои.

Јосуке Ирие живи у Токију. Припада чувеној Тозановој школи шакухаћија. Наступа у Јапану и широм света.