Спречен етнички инжењеринг у Медвеђи

Наши медији недавно су опширно писали о локалним изборима у Медвеђи, на којима је излазност била рекордно висока (68 одсто), и на којима је владајућа коалиција СНС–СПС добила 62 процента гласова бирача. Објављено је да су грађани албанске националности из ове општине добили три одборничка места, што износи око осам одсто састава скупштине општине.

Аналитичари су, ваљда, коначно схватили где се налази Медвеђа коју су често сврставали у непостојећу „прешевску долину”, а неки и на Космет. Дакле, Медвеђа је лепа и живописна варошица у Јабланичком округу, чије је средиште у Лесковцу. С Бујановцем и Прешевом нема никакве додирне географске тачке; ове две варошице су у Пчињском округу, јужно од Врања. Поред Медвеђе је веома богата Сијаринска бања, од природе награђена с двадесетак извора минералне воде, који лече душу и исто толико различитих болести. У близини је и рудник Леце, који су открили још стари Римљани; ту се одвајкада ваде олово, цинк и злато.

После заоштравања прилика на Космету, на који се географски наслањају планинска села општине Медвеђа, насељене и Србима и Албанцима, у Медвеђи је извршен груби етнички инжењеринг те је на бирачке спискове – небудношћу или сарадњом општинских чиновника – уписан три пута већи број бирача албанске народности него што их стварно има. То је био део великог албанског пројекта вештачког мењања етничке слике. Тако се и догодило да су Албанци, са око осам одсто учешћа у структури становништва, имали три пута више одборника с лажним пријавама пребивалишта. На ову околност реаговали су научници и јавни радници пореклом из Медвеђе и јабланичког краја: аргументованим отвореним писмом обратили су се највишим државним органима, укључујући и председника републике, али и патријарху Иринеју. На врху тог писма су имена шест академика (Ј. Хаџи-Ђокић, В. Стругар, И. Јевтић, Т. Стевановић, С. Божић и М. Митковић) следи сликар М. Шобајић, као и повећа група универзитетских професора: Р. Паповић, М. Павловић, М. и Ж. Кулић, М. Ракочевић, Р. Соколовић, М. Ђуричић, С. Раденовић (данас свима познат математичар), Д. Никодијевић, Р. Илић, Г. Милошевић, М. Новаковић, В. Мујовић, П. Раденовић, Љ. Манић, М. Алексић, В. Балтезаревић и други, потом генерали у пензији С. Тодоровић и Ј. Цокић, песникиња В. Михајловић, адвокат Г. Петронијевић, и још неколико привредника, лекара и судија. О томе је опширно писала „Политика”, а лист „Печат” донео је апел у целини.

По налогу министра Н. Стефановића, председник Координационог одбора за југ Србије генерал З. Станковић примио је групу потписника апела (Хаџи-Ђокић, Павловић, Кулић и Соколовић), добио додатне аргументе и обећао да ће се бирачки спискови проверити и очистити од свих који су на њима с лажним пријавама боравка. Што је обећано – урађено је! Мултиетничка скупштина, утемељена на истинским гласовима стварних становника Медвеђе, моћи ће, уверен сам, да успешно решава бројне развојне проблеме.

проф. др Александар Николић,
универзитетски наставник у пензији, Београд