Болест мења приоритете, али и животне ставове

Старт „Трке за здравље”, јединствене и највеће међународне манифестације спортског али не и такмичарског карактера, коју први пут у нашој земљи организује „Европа дона Србија”, заказан је за данас у 11 сати на Ади Циганлији у Београду.

Трка је намењена женама и целом друштву у борби против рака дојке. Циљ овог догађаја, као увода у обележавање Међународног месеца борбе против рака дојке, јесте подршка женама које се налазе на онколошком лечењу, оснаживање и подизање свести људи у борби против ове врсте карцинома, као и сећање на оне даме које су изгубиле битку са овом болешћу. Трка се истовремено организује широм света у више од 150 градова, укључујући Њујорк, Чикаго, Рим, Атину, Порто, Букурешт, Брисел…

Један од покретача ове акције је Београђанка Јасмина Лукић, жена која је већ два пута победила рак дојке и одлучила је да своје искуство у борби са опаком болешћу искористи како би помогла едуковању жена у Србији.

Истовремено је и једна од оснивачица Удружења „Европа дона Србија”, а пре тога је учинила све што је било у њеној моћи да се чује глас жена у Удружењу „Будимо заједно”. У разговору за „Политику” истиче да није веровала да ова болест може да је погоди, иако је и њена мајка имала рак дојке. Одлучила је 2005, у 48. години, да уради ултразвучни преглед дојке, који је показао да је све у реду. Али, на снимању на мамографу дијагноза је била јасна: карцином дојке.

– Две и по године након тог првог лечења, болест се појавила на другој дојци. Овај пут сам имала болове, а рак је био агресивнији. Прошла сам кроз неколико врста терапија. Није било лако, у почетку сам плакала. Али сам се запитала шта је оно што желим. И схватила сам да је одговор: да будем здрава. Добила сам неку посебну снагу и почела да се борим за себе. Ишла сам на све терапије које су ми лекари саветовали. Нисам желела да ме сажаљевају. Много је важније да постоје људи који хоће да помогну у обављању свакодневних обавеза и да су ту за неки ведар разговор, који се неће сводити само на причу о болести – истиче Лукићева.

После суочавања са опаком болешћу, променила је многе животне ставове. Више нигде не жури. И не нервира се због неважних ствари. Депресију сматра скупим спортом, више на себе не преузима хиљаду обавеза, а живот доживљава као дар. Болест мења приоритете, али и животне ставове.

За све припаднице нежнијег пола ова храбра жена има само поруку: идите редовно на прегледе. Много је боље да се болест открије у зачетку када ју је могуће победити. Изговори типа „нећу да идем на преглед, јер ко зна шта све могу да ми пронађу” не воде ничем добром.