Бечки валцер удесно

Бечки валцер плеше се удесно. Само мајстори овог плеса и бечки социјалисти кадри су да усред игре промене правац – први на паркету, други у политици.

Сликовито поређење политичких прилика у Аустрији пред данашње, ванредне парламентарне изборе има вишеструки смисао: искорак улево био би у овом тренутку изненађујући, као и заокрет у традиционалном плесу. С тим што би у случају (неочекиване) победе грађанске левице извесно изостали повици „браво”, бар ако је о већинском расположењу бирача реч. Судећи по студијама изборних аналитичара, аустријски гласачи су десно оријентисани као пре стотину година, када је тадашња постхабзбуршка Аустрија тражила нови идентитет и ломила се између аустромарксизма подељене радничке класе и конзервативизма сељака и припадника грађанске, средње класе.

Свеукупна победа умереног и десног центра донедавног канцелара Себастијана Курца и његових бивших коалиционих партнера, слободара, не доводи се у питање. Мада, тај податак не подразумева и склапање нове коалиције између партнера који су због корупционашког скандала слободара морали да распишу превремене парламентарне изборе.

Подсећања ради, виновник такозване афере „Ибица”, која је довела до раскида коалиције, тадашњи лидер слободара Хајнц Кристијан Штрахе, поднео је оставку на све функције и тиме отворио „канцеларску стазу” свом наследнику, изузетно популарном Норберту Хоферу, који се као председнички кандидат претходно суочио са ривалом кога су подржале све остале парламентарне странке, садашњим председником Александром ван дер Беленом. Хофер је тек у другом кругу председничких избора претрпео тесан пораз од само неколико стотина гласова. О популарности Хофера – који је већ виђен као нови, „умерени” предводник ултрадесничара – сведочи и најновија „прљава кампања” народњака: Себастијан Курц, зазирући од популарности ривала, изнео је у јавност податке о Хоферовом хроничном грозничном обољењу не би ли довео у питање здравствену подобност слободарског првака.

Превагу приликом склапања коалицоне владе – према свим расположивим параметрима, апсолутна већина једне странке није реална – могло би да донесе ривалство народњака и слободара. Уколико народњаци добију мандат за састав владе, очекивано би било да понуде коалициони савез социјалдемократама и спрече слободаре да дођу на власт.

Шта би нова коалиција могла да донесе Аустријанцима? Односно, шта би у аустријској политици било другачије ако би народњаци и левица оформили владу? Или, такође, какав би био програм нове владе, ако би народњаци и слободари обновили претходну коалицију? У свим  коментарима аналитичара се каже: „Под Алпима ништа ново”. Све три странке понудиле су слична изборна обећања. На пример, првакиња социјалдемократа Памела Ренди Вагнер заложила се у изборној кампањи за „исте шансе за све”, што ће рећи – за социјално одговорније усклађивање плата и трошкова живота, а пре свега за изградњу нових станова које би и социјално слабији могли себи да приуште. У томе се није разликовала од народњака. Са друге стране, није пропустила прилику да укаже на теме везане за миграције, које су главни адут слободара. И она се заложила за „интеграцију” потенцијалних миграната пре него што дођу у Аустрију, за ефикасније заштиту спољних граница, по угледу на Мађарску и Словенију.

Избори, дакле, и потоња нова влада, све су прилике, неће битно променити досадашњу политику. Промене су вероватне само у страначким структурама: два од три политичка првака/првакиње мораће да плате цену евентуалног изборног неуспеха. Социјалдемократе су предочиле Памели Ренди Вагнер да ће о наставку њеног лидерства бити одлучено 30. септембра – дан после избора. А међу припадницима „старе гарде” у народњачким круговима већ се отворено расправља о томе ко би могао да наследи Себастијана Курца на челу странке – у случају изборног фијаска.

Странка Себастијана Курца фаворит

Беч – Око 6,4 милиона Аустријанаца данас, на превременим парламентарним изборима, одлучује о будућој влади.

Према истраживањима јавног мњења, преноси Танјуг, нема сумње око тога ко ће бити победник превремених избора, али је неизвесна борба око друге позиције, а неизвесно је и која ће коалиција произаћи из резултата гласања.

Народна партија (ОВП) Себастијана Курца може рачунати на око 34 одсто гласова, и тиме остаје јасно прва политичка снага у земљи. На другом месту могла би бити Социјалдемократска партија (СПО), која би у овом тренутку могла освојити између 20 и 22 одсто гласова. Тесно иза социјалдемократа је Слободарска партија Аустрије (ФПО), којој је афера „Ибица” нанела велику штету, али не толику да је потпуно пала, пошто би, према истраживањима, за слободаре гласало око 20 одсто бирача.

Зеленима, који на изборима 2017. године нису прешли цензус, прогнозира се резултат од 11 одсто, а иза њих била би још само странка Неос.