Србија против Словеније за треће злато

Ово поколење наших одбојкаша има велику прилику да златним словима буде уписано у историју. Не само нашу, него и европску. Данас (17,30 ч), у Паризу, бориће се против Словеније у финалу Европског првенства.

Србија је на европском престолу била два пута до сада. Први пут је покорила Стари континент 2001. у Острави (Чешка), а други пут десет година касније у Бечу.

Од ове репрезентације се, можда, и није очекивао овако висок домет. Ови играчи су дуго на окупу, имали су узлете (трећи у Европи пре две године, па четврти на свету прошле), али и падове. И то баш на тим турнирима на којима су остварили ова два запажена резултата, јер су поклекнули у пресудним тренуцима, када је требало да искују мач за финале, они су баш тада остали без оружја.

Овога пута се то није поновило. У утакмици од које је све зависило, у полуфиналу против домаћина Француске, били су кадри не само све да издрже, него и да задају ударац више.

– Било је тешко заспати, због емоција после полуфинала. Али, чека нас најважнији корак. Треба добро да проучимо противника и направимо добру тактику да бисмо остварили жељени резултат, – рекао је Слободан Ковач, један од наших највећих адута, јер нам је противник у финалу екипа, коју је он, тако рећи до јуче, водио.

И Урош Ковачевић, један од јунака наших победа, признао је да од узбуђења није могао да заспи после полуфинала:

– Колико год да смо очекивали победу против Француске кад се то десило као да је било мало и нереално. Сумирали смо утиске, седели смо и причали ми, играчи. Неко је могао да заспи одмах, неко није. Ја нисам. Словенија је врло квалитетна екипа, што је показала својим играма на овом Европском првенству. Као што смо ушли у меч против Француске тако ћемо ући и у меч против Словеније. То је екипа за респект. Требаће сигурно да сваки играч да више од сто посто на терену. Ако будемо играли на нашем нивоу, са свим залагањем, које смо до сада имали, ми се надамо најбољем.

Александар Атанасијевић је на свакој утакмици највећа опасност по противника:

– Дошли смо да играмо у финалу. Дошли смо да се боримо за златну медаљу, јер је то био сан свих нас. Снови су почели да се остварују. Сви већ имамо довољно искуства. Играмо у добрим клубовима, играли смо много оваквих мечева и знамо колико је битно да заборавимо што пре оно што се десило у полуфиналу. Јесте остварен велики успех, као што су остварили и Словенци победом над Пољацима. Имамо доброг противника. Мислим да смо равноправни. Можемо да се надамо добром резултату у финалу уколико будемо играли добро. Видели смо како су победили и Бугаре, и Русе, и Пољаке и на овом такмичењу су, можда, највише показали, с обзиром да су избацили три изузетно јаке репрезентације, које су испред њих на листи ЦЕВ. Знамо да играју с веома много енергије, сви за једног, јер свесни су да као појединци не могу много, међутим као екипа играју сјајно. Знамо одакле прети највећа опасност. Ковач је био њихов селектор, тако да ће да нас припреми за ову утакмицу на најбољи могући начин. Најважније је да не паднемо под еуфорију и да размишљамо само о нама као што смо размишљали против Француза. Имамо добру репрезентацију и мислим да ће зависити од наше игре.

Марко Ивовић истиче највећу снагу нашег тима, а подсетио је на предсказање Словенаца после контролних утакмица у Љубљани уочи Европског првенства:

– Да нисмо веровали не бисмо ни победили Французе у полуфиналу. Искрено се надам да снови још не умиру, него настављамо даље. После две утакмице тамо они рекоше: „Видимо се у финалу!” Остварило се то. На те две утакмице постигли смо бољи резултат, али то нема неки претерани значај. Надам се да ћемо психички бити спремни, јер су они показали да вреде. На последња три европска првенства два пута су у финалу. Сигурно су вредна екипа и квалитетна. Ми треба да се концентришемо на наш терен, као и увек до сада, јер само на тај начин можемо да остваримо позитиван резултат. Треба да будемо мирни и спремни за све оно што нас чека у финалу, јер само тако можемо да испунимо циљ.

Петар Крсмановић је велики оптимиста:

– Мислим да смо спремни да победимо Словенце, да наставимо низ без иједног пораза укључујући и пријатељске утакмице, које смо одиграли са Словенцима у Љубљани победивши на обе. Надамо се деветој победи и да злато вратимо у Београд.

Словенцима је до сада највећи успех био финале Европског првенства пре четири године у Софији када су изгубили од Француза с 3:0. Сада су то поновили, али, све утакмице до ове играли су код куће, где су свргнули и досадашњег европског првака Русију и избацили владајућег светског шампиона Пољску.