Грчка се бори против скупоће

Специјално за „Политику”

Атина, 30. маја – Грчка је на списку најскупљих држава ЕУ. Цене незадрживо расту, грчки јогурт је у Европи јевтинији него код куће... Премијер Караманлис се данас у парламенту нашао у унакрсној ватри опозиције која тражи јасан одговор шта ће влада учинити да се зауставе поскупљења и очува стандард становништва.

Чаробно објашњење за све је раст цена нафте на светском тржишту и обећање да ће се контролом цена и објављивањем спискова оних који крше договор зауставити талас инфлације. Међутим, већина грчких индустријалаца и бизнисмена позваних у помоћ и на договор одбила је да снижава цене јер поскупљење сировина, како су објаснили, удара по њиховом џепу.

Министар развоја Христос Фолијас већ данима, под све већим притиском јавности, покушава да са сфером бизниса пронађе заједнички језик поткрепљујући све податком да је цена производа у супермаркетима за месец дана порасла 20 одсто, да је инфлација већа него у априлу и да је достигла 4,6 процената. На апел владе да смање цене и свој профит, већина индустријалаца се није одазвала. Није их уплашила претња да ће се наћи на „ црном списку”, да ће потрошачи бојкотовати њихове производе... Њима је јасно да ако иза апела и претњи не стоје и друга министарства из ове сфере, која би зацртане мера могла да подигну на ниво обавезног, онда не морају да се повинују и решавају проблем скупоће у Грчкој. Дакле, док министар развоја панично покушава да нађе излаз из тренутне ситуације, министар финансија и економије Алогоскуфис је много смиренији јер на цео проблем увек може да гледа са глобалног, светског узрока проблема поскупљења.

У трагању за конкретним мерама заустављања раста цена, министар развоја Фолијас је, рецимо, наложио повлачење сунцокретовог уља из продавница како оне мале количине које нису произведене од канцерогене, украјинске сировине не би биле продаване по десетоструко већој цени. Јер, до даљњег, до идуће године у Грчкој неће моћи да се купе довољне количине зејтина.

Удружење потрошача јавно изражава сумњу да обећане мере спорадичне контроле цена и увођење „црних листа” могу да дају резултат у пракси. „Иза овога, пре свега, да би успело мора да стоји студиозна и планска акција, да постоји сарадња и подршка осталих министарстава, посебно министарства за економију и финансије”, каже представница Удружења потрошача Марија Сарантити и наводи податак да је скок цена у Грчкој, у последњих неколико година, већи него у осталим земљама ЕУ. Тако, рецимо, иста врста чаја у Италији и Холандији кошта 1,66 евра, а у Грчкој 2,46. Кафа и пиво су у Грчкој скупљи, али највише пада у очи да се грчки јогурт у Европи продаје за 2,20, а у домовини за 2,80 евра.

Порасле су и цене меса – говедина кошта од 11 до 13 евра, свињско месо од шест до девет евра, пилетина преко четири евра. Овдашњи дневни лист „Неа” направио је поређење цена од момента преласка на евро и констатовао да је поскупљење неких производа било и 240 посто. Евро и даље оставља могућност да се на локалном нивоу од потрошача неприметно сакрије раст цена и да се психолошки лако плати све што је – мање од евра. У пракси, пола евра за флашицу воде је 170 драхми, али не и 50 драхми колико је то коштало некада, до укидања националне валуте. Године 2001. посета лекару коштала је 10.000 драхми или 30 евра, а данас је 50 евра или 17.000 драхми... Паркирање аутомобила је 70 посто скупље, али су зато телевизори са плазма екраном од 42 инча данас јевтинији 88,5 посто.

Плате су порасле у протеклих седам година за 44 посто, и данас један од три Грка нема средства за најосновнију храну и одећу. Грчка је у ЕУ осма по скупоћи, али друга по броју сиромашних јер 23 посто становништва живи испод границе сиромаштва. Минималац је 626 евра, у ЕУ око 1.160. Све је више оних који нису у стању да плате кредите, нарочито стамбене, па остају без крова над главом. Управо је зато премијер Караманлис захтевао доношење закона по коме ће се пооштрити контрола критеријума по којима банке дају кредите како би се заштитили и ограничили они који нису у стању да улазе у овакву обавезу.

Према општој тенденцији, сматрају грчки банкари, доћи ће до раста процената за све кредите, посебно хипотекарних, што ће још више отежати ситуацију са процентом задужености грчких грађана. У овом тренутку 2,5 посто клијената или, прецизније, око 90.000 Грка не плаћају на време кредитне дугове. Све је већи број оних лија месечна задуженост прелази 40 посто личног дохотка.