Србија расте у очима Израела

Пишем већ неколико година о Јасеновцу, о покушајима новог писања историје, о историјским везама између Јевреја и Срба, између Израела и Србије, а један од разлога је то што 10 или 20 година раније нисам знао ништа о томе. Кад сам почео да истражујем, био сам запањен колико Јевреји и Србији имају заједничког. Сматрао сам да је неопходно да то поделим с јавношћу, јер је то део наше заједничке историје, али и судбине коју делимо, испричао је за „Политику” Мајкл Фројнд, оснивач и председник Друштва израелско-српског пријатељства из Јерусалима и новинар угледног „Џерузалем поста” у којем има колумну под називом „Фундаментално Фројнд”. Тако је названа и књига у којој су скупљени његови текстови о Србији и Србима, која ће се налазити у библиотеци управо отвореног Мултимедија центра и Лектората за студије хебрејског језика и цивилизације на Филолошком факултету у Београду.

– Овај велики историјски догађај симболизује како односи између Срба и Јевреја настављају да се развијају све јаче и јаче. Језик је један од најважнијих инструмената за разумевање међу људима, а чињеница да људи у Београду имају адресу и место на које могу да дођу да науче хебрејски је нешто што нас још више зближава – истиче Фројнд, који је боравио у Србији управо поводом отварања овог центра. За наш лист је оценио, између осталог, да „Србија расте у очима Израелаца у различитим областима” и да расте интересовање за дубоке историјске везе између два народа. У том контексту помиње и некадашњег главног рабина у Земуну Јехуду Алкалаја, једног од очева оснивача модерног ционизма, који је био инспирисан српским устаницима и интелектуалцима оног времена који су се борили за државност Србије, као и то да је Србија прва земља која је 1917. признала Балфурову декларацију и прва будућу државу назвала именом Израел. И, наравно, чињеницу да су кроз мрачне дане Холокауста Јевреји и Срби убијани једни поред других.

Колико о томе данас знају Израелци и Јевреји уопште?

Као и већина Јевреја, док сам растао и учио о Холокаусту, фокус је био на Аушвицу и неким другим логорима смрти у Европи. Многи тада нису знали за Србију, а ни сада не знају. Не знају о Јасеновцу, Аушвицу Балкану. И зато је важно за све нас, и Јевреје и Србе, да обезбедимо да оно што се десило у Јасеновцу не буде заборављено, да не буде избрисано и да не буде минимализовано. Покушаји да се изврши ревизија историје не смеју да успеју.

Да ли је касно борити се сада за видљивост тих догађаја од пре близу осам деценија? Посебно у светлу постављања меморијалне плоче Степинцу у Јерусалиму или ревизионистичке књиге Естер Дитман о њему?

Никад није касно. Уколико дигнемо руке од свега, онда ће ревизионисти да успеју у ономе што раде. Оно што ми морамо да урадимо је да дуплирамо наше напоре да образујемо јавност, настављајући да објављујемо истину, а томе ће допринети и међународна конференција 19. новембра у Јерусалиму посвећена Јасеновцу.

Први пут сте били у Србији пре пет година, на десетогодишњицу погрома на Косову и Метохији. Остајете ли при ставу да Србија ни по коју цену не сме да одустане од дела своје територије, као што то мислите и за позицију Израела? Да ли је територија вредна потенцијалних нових људских жртава?

Мислим да је то још један савршен пример нечега што Србија и Израел имају заједничко. За Србе је Косово колевка ваше цивилизације и велики део међународне заједнице игнорише историју, игнорише истину и зове вас окупаторима. Слично томе, за Израел и јеврејски народ, Јерусалим, Јудеја и Самарија (коју свет зове Западна обала) су колевка наше цивилизације. Ту су владали краљеви Израела, ту су израелски пророци ходали и ширили божју реч. И, нажалост, велики део света игнорише историју, игнорише истину и зове нас окупаторима наше сопствене домовине. Али, не можете бити окупатор у свом сопственом дому. Ја не могу да кажем Србији шта треба да ради, само кажем да мислим да Србија има свако право да стоји постојано на позицији очувања суверенитета на Косову. Историја и истина је на страни Србије по питању Косова и не мислим да Србија треба да поклекне под притисцима, јер би то било као да тражите од човека да сам себи одсече део тела.

Хашим Тачи је изнео понуду – Косово ће отворити амбасаду у Јерусалиму, ако Израел призна његову независност. Израел је за сада чврсто на позицији поштовања територијалног интегритета Србије. Да ли постоји могућност да се та позиција израелске владе промени?

Веома сам поносан чињеницом да је израелска влада заузела принципијелан став и одбила је да призна Косово у његовом покушају да постане независно. Много је притисака из међународне заједнице да Израел промени свој став, али Израел стоји уз Србију по овом питању и верујем да ће тако бити и надаље.

Ко може да притиска Израел?

Постоје неке европске земље, САД и друге силе које, ви то знате боље него ја, желе да Косово буде признато као независно. То су веома моћне снаге.

Да ли је Република Српска и даље најбољи пријатељ Израела у Европи, како сте написали пре неколико година?

Верујем да је то и данас. То је још један израз блиских односа између Јевреја и Срба.

Оснивач сте и председник организације „Shavei Izrael” која доводи/враћа Јевреје у Израел. Ви сте довели у земљу 10.000 људи. Имате ли неки савет за власти и организације у Србији како да врати људе који одлазе у све већем броју?

И Израел и Србија имају велику дијаспору која је раширена свуда по свету. Важно је препознати је као стратешки ресурс и Израел је направио сјајан посао у смислу приближавања својој дијаспори. Мислим да је то централна ствар и за Србију, да интензивира своје напоре, да пружи руке ка српској дијаспори, јер они могу да послуже као извор подршке, политичке подршке, и могу да буду мост између Србије и земаља у које су се доселили. Сигуран сам да би многи, уколико би били охрабрени, размотрили питање повратка у Србију.

Зашто сте напустили Менхетн, одрекли се удобног живота и отишли у Израел, где ваше петоро деце мора у војску? Ви сте имали могућност да бирате где ћете да живите.

Родио сам се и одрастао у Њујорку, али у ционистичкој породици. Са девет година посетио сам Израел први пут и одмах сам се заљубио у земљу. Осетио сам снажну, мистичну везу са том земљом и знао сам да ћу једног дана ту да живим. Са 27 година преселио сам се у Израел, али семе је посађено кад сам имао девет година. Ја видим државу Израел као национални пројекат јеврејског народа – да градимо нашу заједничку домовину. И не могу да смислим бољи начин да проведем свој животни век од тога да себе посветим свом народу.

Ако ћутите, непријатељи причају вашу причу

С обзиром на то да сте радили у чувеној лобистичкој фирми „Рудер&Фин”, али и као заменик директора за комуникације у првој влади Бенјамина Нетанијахуа, можете ли да оцените колика је данас моћ спин доктора и лобиста? Да ли је заиста од пресудне важности за једну државу да плаћа њихове услуге да би се чула њена страна приче, али и побољшала позиција код доносилаца одлука у свету?

Живимо у свету у којем је моћ медија без преседана и то је алат који се мора користити за промовисање националних интереса. Ако ћутите, једноставно олакшавате својим непријатељима да вас они дефинишу и да они причају вашу причу. Свака компанија то схвата и свака влада то схвата. Морате ви да испричате своју причу. И морате то да учините уз помоћ професионалаца. Медији су постали још један фронт дипломатског рата и као што је важно да имате професионалну војску да брани физичку безбедност земље, тако је важно имати и професионалну војску стручњака за односе с јавношћу, људе за одбрану репутације и интегритета земље.