Тешко je, али имамо стабилност

ИНТЕРВЈУ
Ево, већ једанаесту годину успевамо да одржимо монетарну стабилност. Доста тешко за овако сложену земљу, са два ентитета и Дистриктом Брчко, са низ нивоа власти, али наш модел монетарне политике, с такозваним валутним одбором, даје резултате, рекао је у ексклузивном интервјуу „Политици” гувернер Централне банке Босне и Херцеговине Кемал Козарић. Приликом прошлонедељне посете Сарајеву двадесетак новинара у организацији Народне банке Србије, он је одговарао на наша питања, а поред осталог и – с каквим се практичним проблемима суочава у вођењу новчане политике.

Које инструменте користите?

Немамо све функције класичне централне банке. Пре свих, немамо улогу банке „последњег уточишта”. Забрањено нам је кредитирање банака и државе. С једне стране то је добро, посебно због кредита држави, јер би то власти сигурно захтевале, а с друге, мислим да бисмо већ могли преузети функцију банке „последњег уточишта”.

Колика је актива банака у бруто домаћем производу?

За наше прилике и није тако лоша – 93,4 одсто.

С обзиром на оскудне инструменте, како се борите са инфлацијом?

Прошлу годину смо завршили са 4,9 одсто, али смо већ у марту ове имали 7,1 проценат. Понајвише због цена хране и енергената на светском тржишту, јер је БиХ, као мала и отворена економија, подложна екстерним шоковима.

Да ли сте задовољни приватизацијом у банкарском сектору?

Имамо 31 комерцијалну банку. Чак 96 одсто банкарског система је у приватном власништву. Од тога око 87 процената је у страном. Као и код вас у Србији, све комерцијалне банке су домаће, основане страним капиталом, али раде по нашим законима. У њима ради око 10.000 запослених.

Одакле су дошле највеће банке?

Углавном из Аустрије и Италије. Пет банака контролише 70 одсто тржишта.

Колике су девизне резерве?

Девизне резерве ЦБ БиХ су 6,7 милијарди конвертибилних марака. (Један евро вреди 1,95 км, а један км 43 динара.) То је више од пет милијарди долара.

Колика је покривеност КМ?

Пошто радимо у валутном одбору, покривеност је сто одсто, а имамо и 400 милиона КМ слободних резерви. Евро нам је резервна валута, или сидро. Иако је законом прописано да је марка једино средство плаћања, није забрањен промет евром.

Има ли колања валута, динара, куне…?

Све мање. Можда куне мало више у граничним подручјима са Хрватском, али мислим да се КМ наметнула на целом простору БиХ.

Чиме браните конвертибилност марке?

Стабилним растом девизних резерви.

Да ли планирате замену КМ?

Наша излазна стратегија је улазак у Европску монетарну унију и када БиХ буде чланица ЕУ, заменићемо и валуту.

Колики је спољнотрговински дефицит?

То је један од највећих проблема у БиХ. Имамо око осам милијарди КМ дефицита. На сву срећу, расту нам и девизне резерве.

Како га покривате?

Имамо три извора. То су дознаке из иностранства, око 2,7 милијарди КМ, према нашим проценама, мада дијаспора тврди да је седам милијарди КМ. Други извор су директне стране инвестиције, које су прошле године биле 2,9 милијарди КМ и, наравно, кредити које узимају комерцијално банкарство и држава.

Колики је јавни, државни дуг?

Око четири милијарде КМ или две милијарде евра. Сматрамо се умерено задуженом земљом. БиХ има добру ситуацију када је у питању јавни дуг.
 
Колики је укупан дуг?

Око 11,5 милијарди КМ. То су кредити које су узеле комерцијалне банке, највећим делом, а други део отпада на приватна предузећа.

Колика је задуженост грађана?

Укупни пласмани комерцијалних банака су 12,7 милијарди КМ. Од тога шест милијарди КМ дато је становништву, а 5,7 милијарди КМ приватним предузећима. У БиХ има око 3.800.000 грађана. Испада да сваки становник дугује око 1.550 КМ.
 
За коју намену пословне банке одобравају кредите?

Око 70 одсто кредита грађанима заврши у потрошњи. То има негативан утицај на спољнотрговински дефицит и мислим да је дошло до засићења грађана кредитима.

Јесу ли добри дужници?

Да. Уредност је око 96 одсто.

Колика је просечна плата?

Око 350 до 400 евра.

Имате ли начина да усмеравате банке да више кредитирају предузећа?

Немамо инструмената, нити можемо да им ограничавамо активност. Не утичемо чак ни на висину каматних стопа, јер се слободно формирају. Нешто су ниже него у Србији. На дугорочне кредите око 7,8 процената, а на краткорочне око 8,2 одсто просечно.

Шта планирате са уделом БиХ код некадашње југословенске извозне, ЈУБМЕС банке?

Од имовине некадашње Југославије добили смо 15,5 одсто, а толико и деоница од ЈУБМЕС-а. Министарство финансија и трезора БиХ управља тим средствима. Колико знам, мислим да ће продати деонице на тржишту Србије.

Слободан Костић

----------------------------------------------------------

Добродошла приватизација

Како гледате на приватизационе токове у Републици Српској и куповине Србије тамошњих компанија?

Све што се дешава у приватизацији, у било којем делу БиХ, за нас је позитиван процес. Мислим да ће тај процес бити настављен и у Федерацији БиХ. То су значајна средства за нове инвестиције. Увек, међутим, постоји опасност да та средства оду у потрошњу, у буџет. Учешће јавне потрошње у БДП БиХ је 47 одсто. Ми се, такође, залажемо и за приватизацију државних предузећа. Сматрамо да је то пут да БиХ добије веће директне стране инвестиције од поменутих 2,9 милијарди КМ.