Teško je, ali imamo stabilnost

INTERVJU
Evo, već jedanaestu godinu uspevamo da održimo monetarnu stabilnost. Dosta teško za ovako složenu zemlju, sa dva entiteta i Distriktom Brčko, sa niz nivoa vlasti, ali naš model monetarne politike, s takozvanim valutnim odborom, daje rezultate, rekao je u ekskluzivnom intervjuu „Politici” guverner Centralne banke Bosne i Hercegovine Kemal Kozarić. Prilikom prošlonedeljne posete Sarajevu dvadesetak novinara u organizaciji Narodne banke Srbije, on je odgovarao na naša pitanja, a pored ostalog i – s kakvim se praktičnim problemima suočava u vođenju novčane politike.

Koje instrumente koristite?

Nemamo sve funkcije klasične centralne banke. Pre svih, nemamo ulogu banke „poslednjeg utočišta”. Zabranjeno nam je kreditiranje banaka i države. S jedne strane to je dobro, posebno zbog kredita državi, jer bi to vlasti sigurno zahtevale, a s druge, mislim da bismo već mogli preuzeti funkciju banke „poslednjeg utočišta”.

Kolika je aktiva banaka u bruto domaćem proizvodu?

Za naše prilike i nije tako loša – 93,4 odsto.

S obzirom na oskudne instrumente, kako se borite sa inflacijom?

Prošlu godinu smo završili sa 4,9 odsto, ali smo već u martu ove imali 7,1 procenat. Ponajviše zbog cena hrane i energenata na svetskom tržištu, jer je BiH, kao mala i otvorena ekonomija, podložna eksternim šokovima.

Da li ste zadovoljni privatizacijom u bankarskom sektoru?

Imamo 31 komercijalnu banku. Čak 96 odsto bankarskog sistema je u privatnom vlasništvu. Od toga oko 87 procenata je u stranom. Kao i kod vas u Srbiji, sve komercijalne banke su domaće, osnovane stranim kapitalom, ali rade po našim zakonima. U njima radi oko 10.000 zaposlenih.

Odakle su došle najveće banke?

Uglavnom iz Austrije i Italije. Pet banaka kontroliše 70 odsto tržišta.

Kolike su devizne rezerve?

Devizne rezerve CB BiH su 6,7 milijardi konvertibilnih maraka. (Jedan evro vredi 1,95 km, a jedan km 43 dinara.) To je više od pet milijardi dolara.

Kolika je pokrivenost KM?

Pošto radimo u valutnom odboru, pokrivenost je sto odsto, a imamo i 400 miliona KM slobodnih rezervi. Evro nam je rezervna valuta, ili sidro. Iako je zakonom propisano da je marka jedino sredstvo plaćanja, nije zabranjen promet evrom.

Ima li kolanja valuta, dinara, kune…?

Sve manje. Možda kune malo više u graničnim područjima sa Hrvatskom, ali mislim da se KM nametnula na celom prostoru BiH.

Čime branite konvertibilnost marke?

Stabilnim rastom deviznih rezervi.

Da li planirate zamenu KM?

Naša izlazna strategija je ulazak u Evropsku monetarnu uniju i kada BiH bude članica EU, zamenićemo i valutu.

Koliki je spoljnotrgovinski deficit?

To je jedan od najvećih problema u BiH. Imamo oko osam milijardi KM deficita. Na svu sreću, rastu nam i devizne rezerve.

Kako ga pokrivate?

Imamo tri izvora. To su doznake iz inostranstva, oko 2,7 milijardi KM, prema našim procenama, mada dijaspora tvrdi da je sedam milijardi KM. Drugi izvor su direktne strane investicije, koje su prošle godine bile 2,9 milijardi KM i, naravno, krediti koje uzimaju komercijalno bankarstvo i država.

Koliki je javni, državni dug?

Oko četiri milijarde KM ili dve milijarde evra. Smatramo se umereno zaduženom zemljom. BiH ima dobru situaciju kada je u pitanju javni dug.
 
Koliki je ukupan dug?

Oko 11,5 milijardi KM. To su krediti koje su uzele komercijalne banke, najvećim delom, a drugi deo otpada na privatna preduzeća.

Kolika je zaduženost građana?

Ukupni plasmani komercijalnih banaka su 12,7 milijardi KM. Od toga šest milijardi KM dato je stanovništvu, a 5,7 milijardi KM privatnim preduzećima. U BiH ima oko 3.800.000 građana. Ispada da svaki stanovnik duguje oko 1.550 KM.
 
Za koju namenu poslovne banke odobravaju kredite?

Oko 70 odsto kredita građanima završi u potrošnji. To ima negativan uticaj na spoljnotrgovinski deficit i mislim da je došlo do zasićenja građana kreditima.

Jesu li dobri dužnici?

Da. Urednost je oko 96 odsto.

Kolika je prosečna plata?

Oko 350 do 400 evra.

Imate li načina da usmeravate banke da više kreditiraju preduzeća?

Nemamo instrumenata, niti možemo da im ograničavamo aktivnost. Ne utičemo čak ni na visinu kamatnih stopa, jer se slobodno formiraju. Nešto su niže nego u Srbiji. Na dugoročne kredite oko 7,8 procenata, a na kratkoročne oko 8,2 odsto prosečno.

Šta planirate sa udelom BiH kod nekadašnje jugoslovenske izvozne, JUBMES banke?

Od imovine nekadašnje Jugoslavije dobili smo 15,5 odsto, a toliko i deonica od JUBMES-a. Ministarstvo finansija i trezora BiH upravlja tim sredstvima. Koliko znam, mislim da će prodati deonice na tržištu Srbije.

Slobodan Kostić

----------------------------------------------------------

Dobrodošla privatizacija

Kako gledate na privatizacione tokove u Republici Srpskoj i kupovine Srbije tamošnjih kompanija?

Sve što se dešava u privatizaciji, u bilo kojem delu BiH, za nas je pozitivan proces. Mislim da će taj proces biti nastavljen i u Federaciji BiH. To su značajna sredstva za nove investicije. Uvek, međutim, postoji opasnost da ta sredstva odu u potrošnju, u budžet. Učešće javne potrošnje u BDP BiH je 47 odsto. Mi se, takođe, zalažemo i za privatizaciju državnih preduzeća. Smatramo da je to put da BiH dobije veće direktne strane investicije od pomenutih 2,9 milijardi KM.