Бахате возаче на ауто-путу ловиће 56 камера

На ауто-путу Београд–Ниш, од 15. октобра, на 14 локација у оба смера, биће постављено 56 камера „Путева Србије”, које ће снимати возаче, а полиција ће их, кад прођу тестирање, користити за кажњавање прекорачења дозвољене брзине од 130 километара на сат.

Реч је о пилот-пројекту „Путева Србије”, а камере ће бити постављене и на деоницама дуж којих нема одмаралишта и бензинских пумпи, а међусобна удаљеност биће им од шест до 32 километра. У смеру Београд–Ниш камере ће, на пример, бити постављене испред наплатне станице Београд у Врчину, затим након 10 километара испред наплатне станице Мали Пожаревац, па после седам километара испред Умчара и тако на још 11 локација.

Захваљујући томе, возачи који возе брже од дозвољених 130 километара на сат, никако неће моћи да избегну казну jeр камера може да их сними и тренутно – при најмањем прекорачењу дозвољене брзине.

Како сазнајемо у полицији, у прва три месеца само ће се тестирати ове камере, а потом ће саобраћајна полиција на основу њихових снимака почети да кажњава оне који прекораче брзину.

За то време биће премерене деонице и урађена сертификација времена и трасе како би било апсолутно сигурно да су подаци добијени помоћу камера и система тачни. „Путеви Србије” неће радити мерење просечне брзине (то и није у њиховој надлежности), а ове нове камере ће са великом прецизношћу бележити регистрације свих возила која се крећу и до 250 километара на сат.

То значи да ће возач који је ишао средњом просечном брзином до 130 километара на сат, бити ухваћен ако је на некој деоници возио, на пример, 160, а затим ишао спорије или направио паузу како би спречио да то буде откривено приликом мерења на наплатној станици.

Проф. др Миломир Веселиновић, стручњак за безбедност саобраћаја, каже за „Политику” да је добро што надлежни хоће на овај начин да „укроте” деонице на ауто-путу где се вози брже од 130 на сат, али, како наглашава, камере је требало поставити на бази претходно озбиљно урађене провере.

„Ако те анализе нема, онда је разлог за постављање камера мутан. Постоје идеални услови у којима човек може да вози брже на ауто-путу, али када су се већ на то одлучили може бити добар експеримент. Сагласан сам да камере прво треба да буду пилот пројекат, а касније да се резултати упоређују са будућим стањем”, каже Веселиновић.

Када је реч о брзини на ауто-путу, професор наглашава да мали број људи вози екстремном брзином и да су већа опасност они који иду споро на ауто-путу.

„Камере је требало поставити тајно и снимати карактеристичан период дана у недељи или у месецу и направити дистрибуцију брзина. То је дијаграм који ће показати колико је оних који возе споро, колико њих неком просечном брзином и колико је оних који возе екстремно брзо”, закључује професор Веселиновић.

Подсетимо, у августу прошле године појавила се новина у саобраћају – мерење средње брзине кретања возила на ауто-путу. И ово је пројекат МУП-а и „Путева Србије”, који мере средњу брзину на основу времена проласка кроз наплатне рампе. Разлика у времену и пређеној километражи на ауто-путу, од кућице до кућице, даје обрачун просечне брзине.

Сви они који према овој рачуници возе брже од дозвољене средње брзине – биће кажњени. Ова новина у саобраћају изазвала је велику буру у јавности.