Судски вештаци траже статус службених лица

Око шест и по хиљада судских вештака, колико их је тренутно у Србији, очекује да њихови представници буду укључени у све фазе израде новог Закона о судским вештацима на чијој изради ради радна група Министарства правде. Рад на новим законским решењима у складу је са Акционим планом за поглавље 23, а ресорно министарство тренутно ради на изради првог радног текста новог закона о судским вештацима.

О потреби побољшања постојећег закона о судским вештацима, али и израду нових решења у њему, како за „Политику каже Никола Драговић, председник Синдиката судских вештака, нема двојбе. Питање је само у којој мери ће предлози струке бити прихваћени.

„Вештачење је изузетно широка област која законом који има нешто више од десет чланова, као што је то сада случај, не може да буде обухваћена. Судски вештаци „покривају” чак 35 области и 1.080 специјалности. Због тога је један од наших предлога да се новим законом о судским вештацима свака област дефинише посебно, а да се посебним подзаконским актима утврде тарифе за посао вештака, нормативи, кодекс делатности – наводи за наш лист Драговић.

Он тврди да би Закон о судским вештацима требало да буде круцијални документ за све које се баве овом делатношћу, као и да би он морао да дефинише и реши горуће проблеме у овој професији. Чуди га што у радној групи која ради на изради новог закона седе представници ресорног министарства, судства, државног правобранилаштва, Покрајинског секретаријата АП Војводине, академске заједнице, адвокатуре и Правосудне академије, али не и вештака.

„Било би одлично да су међу представницима академске заједнице вештаци, али нисам сигуран да је тако. Што се тиче права и правне струке, немам дилему да ће тај део посла бити добро одрађен с обзиром на то да су у радној групи представници највиших судских инстанци и велики зналци у својим областима. Међутим, плашим се да ће, када говоримо o конкретним решењима у вези са судским вештацима, законска решења остати иста, односно неће бити побољшана – наводи председник Синдиката судских вештака.

Веома је важно, сматра Драговић, да у будућа законска решења буде увршћено и постојање образовних тренинг центара и формирање плана и програма обуке у њима, у складу са правилима струке.

„Образовни систем правосудних професија треба објединити, са акредитационим телом које би на адекватан начин, у складу са законима и потребама правосудног система, издавао дозволе за отварање тренинг центара и формирао план и програме обуке у складу са правилима струке. Такав систем има Министарство за државну управу и локалну самоуправу и до сада је дао добре резултате. Када се овоме дода и чињеница да већ постоје образовни системи у другим правосудним областима, попут извршитеља, нотара, али и да су судски вештаци отпочели формирање образовних тренинг центара, можемо да кажемо да завидна организациона инфраструктура већ постоји и да је само потребно уредити је на прави начин”, објашњава Драговић.

Наш саговорник сматра и да је аутоматска расподела предмета метод који несумњиво треба применити у одабиру судских вештака и право да за специфичне, компликоване, односно сложеније предмете, вештак може да буде позван директно. Драговић сматра и да треба оформити електронску библиотеку, односно архиву налаза и мишљења вештака, као и да судски вештаци, сходно задацима које обављају, имају службену легитимацију и статус службеног лица.

„Сматрам да је потребно радити на изједначавању стандарда међу струком, како три вештачења не би дала три различита резултата”, каже Драговић.

У Министарству правде су сагласни да има простора за побољшање положаја струке судских вештака. Објашњавају да се, на пример, именовање одређених особа за вештаке обавља путем јавног конкурса и да судије имају могућност да, уколико сматрају да неки вештак неадекватно ради свој посао, у складу са постојећим законом, обавесте министарство које је вештацима и издало лиценце.