Возачи су свесни ризика, а ипак не поштују правила

Имаш само један пут и пожури полако. Милион километара прећи ћеш тако.

То је рефрен песме којом Агенција за безбедност саобраћаја указује да непрописно понашање током вожње може у једној секунди да промени живот. Петоро људи, који се до тада нису познавали, нашло се у истом аутомобилу. Свако је ишао на свој пут. Уживали су у вожњи, сликали се мобилним телефоном, пили ракију и само је возач био везан сигурносним појасом. Он је једини преживео удес и остао инвалид.

Спот је емитован на семинару Агенције за безбедност саобраћаја, одржаном ове недеље на Копаонику. Оставио је снажан утисак на сваког од 350 стручњака из Управе саобраћајне полиције и општина из целе Србије.

– Није довољно што 83 одсто возача и сувозача у Србији везује заштитни појас. Потребно је да то раде сви. Када нам употреба појасева на задњим седиштима буде изнад 12 одсто, колико је сада, верујем да ће то значити да је промењена свест грађана. Ако везују појас на задњем седишту, то значи да се правилно понашају и у свему осталом – рекла је Јасмина Милошевић, вршилац дужности директора Агенције за безбедност саобраћаја.

Већина возача неће признати да су у тренутку саобраћајне несреће имали у руци мобилни телефон. Анонимне анкете показале су да 4,7 одсто возача разговара или чита и пише поруке док вози, по чему је Србија на неславном првом месту у Европи. „Тамна бројка” вожње с телефоном у руци може само да се претпостави.

За само један секунд погледа на мобилни телефон, аутомобил пређе просечно 27 метара а возач није свестан шта све тада може да се догоди, нагласио је аутомобилиста Душан Борковић.

– Најстрашније од свега је то што су људи свесни ризика. Свесни су да то није прописно и да је опасно, а ипак се тако понашају – истиче Јасмина Милошевић.

Употреба дечјих заштитних седишта удвостручена је за протеклих годину и по дана у свим локалним самоуправама, где је Агенција поклањала ова седишта.

– И даље нисмо задовољни, јер тек 45 одсто родитеља децу превози с појасом када су ван заштитног седишта. Сматрају да на кратким релацијама не морају да везују појас нити да стављају децу у заштитно седиште – каже наша саговорница и показује нам музичке спотове у којима малишани из вртића певају „Вежи се, вежи се. Седи у седиште” и „Стоп. Стани. Гледај лево десно лево”.

Агенција за безбедност саобраћаја организује у општинама тренинге за мотоциклисте и мопедисте, који сада у већем броју стављају кациге на главу. Стручњаци раде и с трактористима, како би и они били свесни своје улоге и ризика у саобраћају.

Анкете су показале да искусни возачи, они који су старији од 40 и 50 година, најтеже мењају своје навике.

– Зато не смемо да пропустимо прилику да радимо с младима. То је наша шанса да код њих изградимо или променимо став о ризичном понашању – истиче Јасмина Милошевић.

Један од оних који је променио став и престао да вози под утицајем алкохола је познати глумац Ненад Окановић. Пред саобраћајном полицијом на семинару рекао је да се сада посвађа са сваким ко хоће пијан да седне за волан.

„Не дај да те вози алкохол”, главни је мото његових предавања у „кривој соби” која возачима симулира различите степене алкохолисаности.

– Алкохол и недозвољена брзина најчешће иду заједно када се утврђују узроци саобраћајних незгода. У готово 90 одсто случајева прекорачења брзине у насељу оборен је пешак, и то често у близини пешачког прелаза, где никада до краја не можемо да кажемо да ли је крив пешак или је крив возач – каже Јасмина Милошевић.

Један од стратешких циљева Агенције за безбедност саобраћаја је да до 2020. године ниједно дете не страда у саобраћају у Србији. Начелник Управе саобраћајне полиције Небојша Арсов поручио је на семинару на Копаонику да свака општина на својој територији треба да обезбеди услове за безбедно кретање деце у саобраћају.

– Морамо да учинимо све што је до нас да заиста смањимо страдање у саобраћају. Иако од 2010. године бележимо тренд смањења саобраћајних незгода, морамо да разговарамо о томе шта нам се догодило у јулу ове године. До 25. јуна бележили смо велико смањење броја незгода, а у јулу имамо драстичан скок и броја незгода и броја погинулих и повређених. После тога, у августу и септембру, опет бележимо смањење. Морам да кажем да заиста немам образложење зашто нам се догодио тај јули месец, али морамо све учинити да се то не понови – рекла је директорка Агенције.

Указала је на податак да у 16 одсто случајева није познат узрок саобраћајне незгоде. Прекорачење брзине, алкохол, услови пута, грешке возача и пропусти пешака чине укупно 84 одсто узрока саобраћајних незгода у Србији.

– Можда преосталих 16 одсто можемо да повежемо с јулом месецом и да потражимо одговоре који ће нам помоћи да наредну годину дочекамо спремни и да видимо шта је то што ће утицати на већу безбедност. Можда су то строже казне, можда више превентивних активности, а можда и нешто треће – што нам је овог тренутка непознато – рекла је директорка Агенције за безбедност саобраћаја.