Кићење туђим перјем

По повратку са летовања сазнао сам да су градске власти Београда променила назив Спортског центра „Врачар” у Спортски центар „Мирко Сандић”. И то без икакве демократске расправе и без сагласности становника општине Врачар, који су градили тај центар.

Уз уважавање Мирка Сандића, врхунског југословенског спортисте, морам да обавестим читаоце „Политике” да сада покојни Мирко Сандић нема никакве везе са општином Врачар у Београду (на територији те општине није становао, нити је било чиме доприносио спортским активностима у тој општини).

Спортски центар „Врачар” грађен је седамдесетих година прошлог века, залагањем тадашњег председника општине, сада покојног Рајка Мачковића, а на његову иницијативу формиран је одбор за изградњу центра од одборника, друштвених и спортских радника Врачара. Центар је био намењен деци, омладини, радним људима и грађанима Врачара. И то бесплатно. Да није било Рајка Мачковића, председника општине, и Бранка Пешића, градоначелника Београда, не би било спортске инфраструктуре, нити врхунских резултата у спорту (на пример Пливачки клуб „Врачар”).

У време изградње центра, а пре „демократских промена”, Врачар је имао два спортска друштва са 21 аматерским клубом и великим бројем деце и омладине у њима. Понављам, и то бесплатно. У време „диктатуре”, када је изграђен Спортски центар „Врачар”, на територији општине Врачар изграђени су и дом здравља, блокови стамбених зграда у Молеровој, Улици Франца Розмана, Јужном булевару, Народна библиотека Србије, почела је изградња Храма Светог Саве, изграђене су две фискултурне сале и саграђена „Шупља стена”, Чубурски парк, Омладински дом „Дадов”, анекс Основне школе „Алекса Шантић”, Основна школа „Слободан принцип Сељо”…

Оваквом променом назива Спортског центра „Врачар” наставља се потцењивање и поништавање постигнутих резултата једне генерације, која је самопрегорно и уз пуно личног одрицања подизала овај град. Они који ничим нису допринели изградњи овог града сада бришу време његове изградње, а себи приписују заслуге које нису њихове. Уместо да се ките туђим перјем, позивам их да сами изграде оно што сматрају потребним и дају називе тим објектима које они хоће. На пример, на подручју „Београда на води”, нека изграде објекат спортског садржаја и дају му име југословенског, а не врачарског спортисте Мирка Сандића.

Милош Лукиновић,
Београд