Срећа на длану

Ово је свет у коме нема много среће ни у нама самима, ни око нас. Можда је то био разлог да се о њој не говори много. Прва истраживања на ову тему спроведена су шездесетих година прошлог века, када су стручњаци почели да схватају да економски бум не поништава неурозе већ их још више подстиче. Од тада се истражују и с успехом проналазе технике за кориговање оних понашања која су људе чинила још несрећнијим. Ако вас занима како се учи да се постане срећан, онда ће вам ови савети стручњака задужених за стање људске душе бити веома корисни.

Социјализација, позитивно размишљање, сређени интимни односи и избегавање често непотребних брига само су неки од њих. Доказано је да су особе које живе у браку или у сличној заједници много срећније од оних које су саме, а истраживања су потврдила да срећа и екстравертно понашање иду руку подруку.

Дакле, може ли се научити како да се постане срећан? И интровертни, меланхолични људи могу да пронађу задовољство у хобију, у пријатељству, а често им је довољно да их неко подсети да постоје лепе ствари којима је вредно посветити време и енергију.

Обављено је и истраживање које је класификовало степене среће у различитим народима и откривено је да Малтежани живе са „срећом на длану”, док је у Танзанији и Зимбабвеу ситуација много гора и становницима ових земаља срећа и није баш надохват руке. Но, да ли Италијани, Малтежани и Руси мисле баш на исто када кажу да су срећни? Разлика се не односи само на терминологију. Многи амерички психолози потврђују да постоје различите врсте среће, прагматичке, индивидуалистичке која проучава задовољство као лично стање. У Европи се више пажње полаже на развој и реализацију индивидуалних потенцијала, но ипак у оквиру социјалног контекста.

Па који би то онда био рецепт за срећу? Постоје различите школе мишљења: има оних који пажњу усмеравају само према уживању, други на задовољство које осећају после решавања проблема, а има и оних који уживају у новим догађајима. У једном истраживању деци су понудили чинију пуну мешаних слаткиша и допустили им да узму само по два: деца су најпре изабрала свој омиљени слаткиш, а онда и неки сасвим непознат. Иако ствари нису једноставне, постоје уживања која једном испробана губе своју драж, али и друга од којих се никада не уморимо.

Но, у свему томе је важан аспект среће „нешто ново”. Али, ту онда постоји опасност да ће нам стално требати нешто ново за тај добар осећај. Потреба за упознавањем и експериментисањем новим стварима сигурно је важан елемент. А можда смо програмирани да желимо ствари које нас у суштини не занимају, попут богатства и моћи. Или смо под „влашћу” биолошког механизма који нас чини незадовољнима, а мозак нам није програмиран да стање среће препозна као трајну вредноствећ због самечињенице да постојимо, да живимо и што смо здрави…