Нови амерички штит за раднике

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, маја – Комшиница, чија је природа знатно ведрија и топлија од овог пролећа у Вашингтону, одлази на посао тек кад дан поодмакне. „Поодмакло је и њено доба, али неће да престане да ради, иако је наговарам да се лиши обавеза”, жали се њен син.

Са својих 98 година, драгоцен је ноћни дежурни у једној ординацији – прима телефонске позиве, бележи их и доставља лекару. Има све услове да ужива у пензионерском стилу, али… „Више волим да нешто радим него да доколичим”, каже.

Практиковање такве љубави олакшава јој, уз личну крепкост, закон који забрањује дискриминацију – по годинама старости – на послу. Параграфи нису, међутим, досад били довољни да свакоме гарантују право које она користи.

Испоставила се „правна рупа” која је шефовима у државним службама омогућавала да се освете потчињенима ако се жале да су дискриминисани. Отприлике: дискриминација је забрањена, а ако ти ипак снађе – боље немој да се буниш јер ће надређени да те казни.

Двоје обрадованих

Жртва те празнине у прописима била је и службеница на поштанском шалтеру Мирна Гомес Перес. Кад је пре пет лета, са својих 45 година, тражила премештај, надзорник јој је то дозволио, али јој је преполовио и радно време и принадлежности. Она се жалила да су тако дискриминисане њене године, а он је узвратио оптужбама да је постала „сексуални узнемиривач”, због чега су и колеге почеле да у њој виде „неподобну” особу.

Обратила се суду захтевом да је заштити од таквог дискриминационог поступка. Узалуд, до пре неки дан.

Врховни суд је, најзад, стао на њену страну и страну свих које шефови на сличан начин прогоне. Тумачећи прописе шире него што му је био обичај, деветочлани ауторитативни састав је закључио да ће убудуће радници имати право да туже надређене у државним службама ако их ови киње због жалби на старосну или било коју другу дискриминацију.

На истој седници обрадован је и бивши помоћник ресторанског управника Хедрик Хамфриз. Кад се једног дана пожалио да је дискриминисан зато што је црнац, претпостављени су га казнили – отказом. Сада ће и он моћи да их тужи…

Осим у судницу, са изгледима да добију спорове, Мирна и Хедрик ће можда ући и у – историју. Овековечење би могло да им следује из бар три разлога: 1. њихови случајеви ће се узети као преседан за одређивање судских судбина осталих им сапатника, 2. однос надређених према потчињенима ће постати обазривији, и 3. дошло је до поистовећивања приступа овдашњих идеолошких струја.

Ово последње, склад међу неистомишљеницима, делује као специфични преврат. Врховни суд, чијем су саставу прилично допринела постављења с потписом председника Џорџа Буша, важи за орган изразито конзервативне оријентације, а био га је и глас да показује знатно више разумевања за моћније него за слабије грађане. Главни његови критичари, припадници овдашње либералне струје у које спадају и поједини моћни медији, сада га хвале, такорећи као побратима, због пресуда у корист двоје незадовољних радника.

То су поштене одлуке које повећавају права радника и забрањују послодавцима да их некоректно третирају и да им се свете, наглашено је у уводнику „Њујорк тајмса”. Претпоставља, уз то, да је суд преиспитао свој приступ после критика – које су му упутили и законодавци и актуелни председнички претенденти – због тога што је прошле године „из формалних разлога” одбацио тужбу службенице Лили Ледбетер, из Алабаме, која се жалила да је као жена дискриминисана – мањом платом од мушкараца.

Најновија одлука Врховног суда доживљена је, наравно, различито. Оцењена је, махом, као нови штит за раднике. Исправна је и ослободиће раднике страха од освете шефова, прокоментарисао ју је Стивен Шапиро, директор правног одељења Америчког удружења за грађанске слободе. Добили смо повод за мало славље, надовезује се вашингтонски адвокат у тој материји Вилијам Тејлор.

Представници послодаваца су „разочарани”. Робин Конрад из Привредне коморе слути да је суд био под утицајем критика због случаја „Ледбетер”. Нова пресуда ће усрећити адвокате, а унесрећити мале фирме, мисли Карен Харнед из Националног савеза независног бизниса.

Неколико актуелизација

Односи између надређених и подређених актуелизовали су се, и иначе, ових дана. На различите начине.

Бивши портпарол Беле куће Скот Меклелан је у мемоарима прилично искритиковао (и „зачудио”) Буша и његове најближе сараднике, замерајући им да су у „непрекидној изборној кампањи” интересе нације подређивали страначким и идеолошким водиљама, од рата у Ираку, до афере са откривањем идентитета тајне агенткиње ЦИА. Некадашњи антитерористички функционер Ричард Кларк је написао књигу која се земљацима обраћа под насловом „Ваша влада вас је изневерила”. Сенаторка Барбара Микулски пребацује надлежнима што бирократски отежу давање држављанства хиљадама имиграната који су пристали да ратују за САД да би добили такав статус…

Уз све то, нагло је појачана и брига за раднике, као – вансудске пресудитеље. Изборни кандидати их третирају по ономе што увек, уз остало, и јесу – битан тас на изборним теразијама. Као што је 98-годишњој комшиници воља за радом „претежући језичак” на ваги за осмишљавање личне свакодневице...